Lav u srcu
Bengalski tigar iz avanturističkog safari parka „Kasela” skočio je na krov turističkog kamioneta s rešetkama tokom vožnje i pošteno preplašio putnike
Sudeći po kretanju velikog broja vozila ka zapadu Mauriucijusa, čak i u ovom periodu vlažne klime, najprivlačniji turistima je safari u avanturističkom džungla-parku „Kasela”, čija reljefna slika se po sletanju aviona iz bilo kog pravca sveta može ugledati na glavnom zidu aerodromske zgrade.
Pored najstarije botaničke bašte na južnoj hemisferi sa 650 vrsta tropskih biljaka, „Kasela” park sa životinjama džungle u prirodnom okruženju je najveća atrakcija, a uzbudljivi obilazak košta oko 75 evra. Tokom safarija, ako nema kiše možete da hranite žirafe i zebre koje, kao i nojevi, dotrčavaju do otvorenog kamioneta s turistima. U vožnji zapažamo i one koji kvadovima jure kadar s brzim antilopama i turiste koji jašu kamile. Na poslednjoj stanici, svako može da se provoza rolerkosterom niz tropske padine, ali ima ih više koji se umesto toga slikaju na oklopu džinovskih kornjača.
Ljude koji koji traže još adrenalinskih uzbuđenja čeka spreman karavan „kaveza”, kako zovu turističke kamionete s rešetkama, za neopisivu vožnju kroz prostranstvo s divljim mačkama: kroz male džungle lavova, tigrova i geparda. Zadužena za bezbednost na ovom safariju, studentkinja fiskulture i odnedavno vodič u „Kaseli”, Dido, strogo kaže da nikako telefon i prste ne provlačimo kroz rešetke: „Ako ne nameravate da hranite divlje mačke koje samo naizgled žele da poziraju”, dodaje.
Kako otkriva putnicima koji se s foto-aparatima guraju da kroz kvadratić rešetke naprave najbolji portret lava kao dominantne figure u carstvu divljih mačaka, ovde tigra smatraju kraljem džungle:
„Tigar je borac i ide uvek sam u lov, dok se lav kreće u čoporu sa lavicama. Tigar, sav u mišićima i snažne volje, uvek će pobediti lava kog kraljem džungle smatraju zbog grive oko glave i zaštitne uloge u čoporu. Tigrovi su i dobri plivači, jer vole vodu. A najviše vole da dominiraju!”, rekla je na kraju tumačeći skok jednog od devet bengalskih tigrova poreklom iz Indije na krov našeg zaštitnog „kaveza”, što je izazvalo uzbuđenje i ustajanje svih putnika, ali i usijavanje mobilnih telefona.
U ovom parku koji je počeo s nekoliko lavova danas ih je 39, među kojima su i oni bez grive, kastrirani, zato da se zdravstveni problemi koji oni imaju ne širi na potomstvo.
Na kraju, ko se posle ove vožnje odvažio, otišao je i u ponuđenu šetnju s lavicama. Iako nam nije bilo svejedno dok smo najpre iza ograde posmatrali njihovu borbu u skokovima s drveća, kada smo ušli, odabrana lavica pitomo je legla ispred nas očekujući da je mazimo po leđima. Ipak, posle izvesnog vremena se zamorila i počela da širi čeljust i grize drveni štap čuvara. Da li je ovaj program za nju zadovoljstvo ili rutina, pitali smo. Dido nam odgovara da lavice i ostale životinje u „Kaseli” nikako ne dobijaju, kako neki nagađaju, umirujuća doping sredstva : „Životinje koje su uglavnom ovde rođene i odrasle među ljudima, koje hranimo sa 15 kilograma mesa dnevno, najviše traže ljubav. To je naš recept!”
Ispraćaju nas kroz Ptičji vrt pored Muzeja ruma ka izlazu, s porukom da se svako ko je ušao među lavice smatra „lavom u srcu”.
