Rimsko carstvo – više od mita
Dokumentarna serija iz naslova (od večeras u 21.00 na Vijasat historiju), otkritva zapanjujuću stvarnost o tome kako su Rimljani zapravo živeli
Rimsko carstvo često se svodi na pregršt izlizanih klišea – toge, orgije i borbe gladijatora. Ali nova dokumentarna serija iz četiri dela „Rimsko carstvo – više od mita” razbiće sve mitove i otkriti zapanjujuću stvarnost o tome kako su Rimljani zapravo živeli, radili i preživljavali tokom viševekovne istorije ove imperije.
Prva od četiri epizode na programu kablovskog kanala Vijasat histori je večeras u 21.00.
Serija prati četiri pažljivo odabrana lika – trgovca, senatora, gladijatora i gardistu – čiji životi otvaraju vidike ka ključnim trenucima, od osvajanja Julija Cezara do vladavine Nerona, Komoda i Karakale.
Kroz putovanja od Rima pa sve do Galije, Egipta, Britanije i dunavske granice, ovaj projekat otkriva živ svet raznih kultura koje spajaju trgovina, pravo i zapanjujući graditeljski poduhvati.
Kombinuje dramsku rekonstrukciju sa najsavremenijom istorijskom naukom i obećava da će razbiti ustaljene stereotipe i prikazati civilizaciju, istovremeno i brutalno nepoznatu i iznenađujuće modernu.
Kao pravi maraton
Većina Rimljana u velikim gradovima svuda je putovala pešice. Konji su bili skupi statusni simboli, a saobraćaj na točkovima u centru Rima bio je zabranjen u toku dana.
Trgovci, robovi i službenici rutinski prelaze po nekoliko kilometara dnevno po neravno popločanim putevima, penju se strmim stepenicama i kreću ulicama koje vrve od životinja, prodavaca i kolica.
Nema sumnje da su žitelji imali zapanjujuće visok broj koraka.
Velikim rimskim gradovima dominirale su „insule” – nestabilne višespratnice u kojima je veliki broj ljudi živeo u stanovima naslaganima iznad prodavnica u prizemlju. Što bi sprat bio viši, prostor bi bio sve jeftiniji i sve oskudniji.
U gornjim stanovima često nije bilo tekuće vode niti privatnih toaleta. Zgrade bi zastrašujuće često gorele u požarima ili bi se rušile. To je bio gradski život za mase – svet daleko od kostimiranih dramskih fantazija.
Kupatila kao društvene mreže
Javna kupatila nisu bila luksuz – bila su mesto gde se odvijao život. Čak su i skromni Rimljani dolazili po nekoliko puta nedeljno da se okupaju, vežbaju, ogovaraju, sklapaju poslove i razgovaraju o politici. Kao danas što se radi na društvenim mrežama.
Ogromni kompleksi poput Karakalinih kupatila kombinovali su tople i hladne bazene sa vežbaonicama, vrtovima, bibliotekama i štandovima sa hranom, koji su više funkcionisali kao savremeni tržni centri nego kao obično mesto za kupanje.
Mnogi stanovi u gradu nisu imali odgovarajuću kuhinju. Rimljani su se oslanjali na „termopolije”, ulične pultove koji su služili vruća variva, hleb i vino direktno na trotoaru. „Izlazak na ručak” nije bio način da se počastite, već način svakodnevnog preživljavanja. A vino se pilo razblaženo vodom.
Majstori reciklaže
Rimljani su bili pravi majstori „ponovne upotrebe”.
Kameni blokovi, kipovi i natpisne ploče sa starijih zgrada rutinski su se ponovno koristili za nove projekte, pa su čitavi gradovi bili kamenolome na otvorenom.
U Egiptu je polomljena grnčarija postala jeftina površina za pisanje beležaka, računa i pisama. Otpad od juče bio je pribor za pisanje sutra – a današnji neprocenjivi istorijski arhiv.
