Nobel na prodaju
Marija Mičado se nije prva odrekla najvišeg svetskog priznanja, to su uradili i književnici Knut Hamsun i Hemingvej, a pre tri godine i ruski novinar koji je novac na aukciji donirao ukrajinskoj deci izbeglicama
Svoju Nobelovu nagradu liderka venecuelanske opozicije Marija Korina Mačado predala je Donaldu Trampu, prilikom njihovog nedavnog susreta u Beloj kući. Ona je predsedniku SAD uručila plaketu s medaljom i posvetom, iako je Nobelov centar u Oslu prethodno saopštio da laureati ne mogu deliti medalje niti imenovati druge ljude kao dobitnike.
Ipak, Mačado nije prva dobitnica Nobelove nagrade koja se odlučila na ovaj potez. Neki pre nje su je prodali, drugi poklonili, svako iz svojih ličnih razloga, ali najčešće s jasnom porukom. Na te slučajeve podsetio je list „Gardijan”.
Norveški pisac Knut Hamsun, dobitnik Nagrade za književnost 1920. godine, poklonio je svoju medalju Hitlerovom ministru propagande Jozefu Gebelsu 1943. godine – kao znak svog divljenja prema nacistima.
Ernest Hemingvej je Nobelovu nagradu za književnost 1954. za roman „Starac i more” poklonio Kubi. Data je na čuvanje katoličkoj crkvi u El Kobreu, malom gradu blizu Santijaga. Medalja je 1986. ukradena iz skloništa. Raul Kastro tada je postavio ultimatum da lopovi moraju da je vrate u roku od 72 sata, inače će se suočiti s posledicama – i bila je vraćena.
Ruski novinar i urednik, dobitnik nagrade za mir, Dmitrij Muratov, prodao je 2022. Nobelovu medalju na aukciji za 103 miliona dolara. Novac je donirao ukrajinskoj deci izbeglicama.
Američki fizičar Leon Lederman, koji je dobio nagradu za fiziku 1988. godine, prodao ju je jer je, kako je rekao, „ležala negde na polici” dvadeset godina, objavio je „Gardijan”. Dostigla je cenu od 765.000 dolara. Fizičar je onda tim novcem obezbedio sebi bolju zdravstvenu negu pod stare dane.
Najzanimljivije je naravno objašnjenje Marije Mačado zašto se odlučila da priznanje dodeljeno njoj pokloni Trampu, koji je Nobelovu nagradu za mir želeo više od svega. Ona je u intervju za Foks njuz podsetila kako je pre dvesta godina, francuski plemić, general, markiz de Lafajet dao svoju medalju s likom Džordža Vašingtona Simonu Bolivaru, vođi pokreta za nezavisnost Latinske Amerike od Španskog carstva. Bolivar je medalju zadržao do kraja života. Liderka venecuelanske opozicije je poručila:
„Dvesta godina kasnije, narod Bolivara vraća medalju Vašingtonovom nasledniku, u ovom slučaju Nobelovu nagradu za mir, u znak priznanja za njegovu jedinstvenu posvećenost našoj slobodi”.
Krupne reči, ali bez efekta: niti je Mačada dobila poziciju liderke Venecuele, pošto je njen glavni protivnik Maduro sklonjen s vlasti otmicom, nezabeleženoj u međunarodnom pravu, niti je Tramp dobio zaista svetsko priznanje za mir, Nobelovu nagradu.
