Uzavreli mravinjak u zemlji mladosti
U glavom gradu, Daki, u saobraćaju vlada strahovita gužva: automobili, tuk-tukovi, prepuni autobusi... Na koju god stranu da krenete, za 20 kilometara puta potrebna su vam dva sata vožnje. Ljudi su svuda vrlo ljubazni, nasmejani i vrlo lepi
Nikada nisam mislio, pa ni planirao da otputujem u Bangladeš. To nije zemlja u koju dolaze turisti, više ovamo stižu ljudi vođeni poslovnim interesom.
Tako se desilo da je naša petočlana grupica bila svojevrsna atrakcija za ovdašnje stanovništvo, podjednako koliko su oni bili zanimljivi nama. Svi su stalno želeli da se slikaju sa nama. Bude vam sve jasno kad čujete da ovde živi 190 miliona ljudi, a godišnje ih poseti samo oko 65.000 stranaca! Ljudi su svuda vrlo ljubazni, nasmejani, spremni da pomognu. Nema nikakvog pritiska da se nešto kupi, vrlo je opušteno, nema ni napadne radoznalosti. Svi govore bengali, a tek poneko engleski.
Kako su stekli nezavisnost
Bangladeš je najgušće naseljena zemlja na svetu. Daka, glavni grad, ima više od 20 miliona stanovnika. Zato je prvi utisak kad ovamo stignete da ste sleteli u uzavreli mravinjak. U saobraćaju vlada strahovita gužva u saobraćaju: automobili, tuk-tukovi, prepuni autobusi, metro, železnica... Na koju god stranu da krenete, za 20 kilometara puta potrebna su vam dva sata vožnje.
Posle Drugog svetskog rata britanska kolonija Indija je, uz mnogo stradanja, podeljena na tri dela: na zapadni i istočni Pakistan kao jedinstvenu državu, gde sada većinski žive muslimani i na centralni deo, današnju Indiju, gde većinski žive hinduisti. Međutim, već 1953. su nastali ozbiljni nesporazumi, kada je zapadni deo Pakistana pokušao da nametne svoj jezik, urdu, istočnom delu zemlje gde se govori samo bengali. Istočni deo se odupreo pritisku. Došlo je do velikih nemira, bilo je poginulih. Nastao je pokret Avami liga i 1971. došlo je do potpunog osamostaljenja Bangladeša i odvajanja od Pakistana. Po tome se i naš hotel u Daki zvao „71”. Glavni grad svoje ime duguje vrsti lokalnog bubnja koji je vrlo popularan, a ime zemlje znači: slobodni Bengal.
Kasnije, 21. februar, dan velikih stradanja, prihvaćen je u UN kao Dan maternjih jezika celog sveta.
Obišli smo lepu, staru džamiju iz pretkolonijalnog doba, a usput smo videli i noviju. Bili smo i u vrlo posećenom hindu hramu, a verske hindu ceremonije održavaju se i na ulicama. Ulice stare Dake, uske i krivudave, stalno odjekuju od trubljenja vozila. Prepune su trgovina, ogromnih robnih kuća, sve u njima prodaje se po bagatelnim cenama. Ima vrlo kvalitetne robe: tekstila, kože, zlata... Trgovinu zlatom drže Indusi.
Arhitekturu stare Dake odlikuju i zgrade iz kolonijalnog perioda, dok su u novom delu elitni hoteli i ambasade, s mnogo zelenila i parkova.
U divnoj, Roze palati je sada muzej, a u njemu i slika pesnika Rabindranta Tagorea, koji je poreklom iz ovog dela Indije. Grad leži na reci Gang, koja je ovde široka oko 800 metara. Tu je mnoštvo brodova, trajekata, vrlo je živo. Između dve obale mnoštvo čamaca prevozi putnike, pa smo i to probali.
Stalna vreva i vrućina
Posebna priča su bogate zelene pijace s ogromnom ponudom ananasa, dinja, lubenica, pirinča, krompira, đumbira, nudli... Piletinu prodavci direktno čereče na prostirkama. Srećom, vode ima u obilju i u lokalnim restoranima gde se sve jede prstima. U vreme ručka, ozbiljan je problem doći do stola. Na trpezi dominira piletina, ali ima i govedine, jagnjetine, ribe... Porcije su sasvim pristojne po količini, hrana je ukusna, umereno ljuta, ali možete da tražite i da vam jelo ne zaljute. Alkoholnih pića nema. U hotelima ima piva, a u ponekom i odličnih stranih vina i svega drugog.
Iako je sve bilo uzbudljivo, interesantno i novo, iskreno smo priznali da smo bili sretni kada smo se u povratku dočepali aerodroma. Prilično smo se umorili od stalne vreve i mnoštva ljudi, po velikoj vrućini i vlazi.
Čajem farbaju kosu
Jedan običaj ovde nas je iznenadio, ali smo se brzo navikli na prizor muškaraca neobične boje kose i brade. Na sve strane po neki oker muškarac! Mnogo je muškaraca koji farbaju kosu ili bradu – čajem! Prve muškarce koje smo sreli u tim bojama bili su nam neobični i živopisni. Onda smo se raspitali i saznali za običaj.
Hindu Panam siti
U Panam siti ili panam Nagar smo se uputili na izlet s ciljem da malo vidimo i okruženje oko glavnog grada. Reč je o gradiću, zapravo istorijskoj četvrti, ulici dugoj oko 600 metara u kojoj se nalaze 52 stare zgrade. Podignute su po evropskim uzorima, ali su im pročelja, fasade ukrašene na hindu način. Dugo su bile su prepuštene zubu vremena, ali se sada shvata njihov istorijski značaj i lepota, pa ih restauriraju.
Školske uniforme
Širom Dake, na svim značajnijim mestima posetioce presreću i pozdravljaju prodavačice cveća, često sa decom. Bengalci i Bengalke potiču iz desetak potpuno izmešanih naroda, i primetili smo da su vrlo lepi. Žene su posebno lepe, doterane, u živopisnim odorama, bilo da su hindu ili muslimanke, uvek nasmejane. I deca su izrazito lepa, nose školske uniforme.
