Da li znaš da te volim, Beograde

„Vi ste svirali sa dadom Topićem ? – pitanje je koje nijedan novinar nije propustio da mi u intervjuima postavi”, rekao je predsednik SANU Zoran Knežević pridruživši se ćaskanju sa legendom rok-pop scene na prostorima bivše Jugoslavije, dok su pripremali mali zajednički nastup na predstojećem februarskom pevačevom jubilarnom koncertu, najavljenom u MTS Dvorani.

Dado se na to nadovezao: „A ja sam ponosan sam na to što sam svirao sa jedinim astronomom sa Balkana po kom svemirske  komete, čak dve, nose ime. Počeli smo s gitarom kad smo upisali prvi razred gimnazije u Osijeku, tada nismo znali ni dva akorda, ali je u vreme Stounsa i Bitlsa svako želeo da postane muzička zvezda, te sam grupu nazvao 'Đavolji eliksiri'. Posle tri godine, Zoran je krenuo drugim putem, gitarista Josip Boček i ja smo ostali na muzičkoj stazi i ispostavilo se da je svako napravio pravi izbor”.

A taj put se, posle uspeha osječkih „Dinamita” u kojima je ubrzo posle gimnazije  zamenio pevača Kiću Slabinca, nakon njihove prve svirke u Domu omladine već 1969. nastavio u Beogradu, kada ga je Kornelije Kovač prepoznao kao pevača koji može da zameni Dalibora Bruna.

-„U 'Korni grupi' započela moja karijera u Beogradu u kom su mi se događale najvažnije stvari u životu. Sa Batom Kovačem sam počeo i da komponujem muziku i imali smo zajednički hit 'Prvo svetlo u kući broj 4', te sam napisao i 'Žena je luka, a čovjek brod'... Komponujući pesme sam potom 1971. i osnovao grupu 'Tajm' u želji da počnem i internacionalnu karijeru. Album 'Život u čizmama sa visokom petom' smo i snimili u Minhenu. Nakon vojske 1976. sam i otišao u London  i svirao kao basista u grupi 'Fondejšns'. Kad sam se vratio, obnovili smo Tajm sa Kris Nikolsom iz te grupe i 'izbacili' smo velike hitove. Sa Nikolsom sam svirao potom na redovnim žurkama Doma omladine, pratili smo Zdravka Čolića na turneji, pevao sam i na singlu „Na Balkanu” grupe 'Smak', a onda,  nizali su se festivali, dok nisam stigao i do 'Jugovizije'. Zato sam odlučio da šest decenija na muzičkoj pozornici obeležim u gradu za koji sam posebno vezan, u dvorani nekadašnjeg Doma sindikata u kojoj sam i održao svoj prvi koncert, i to sa ljudima sa kojima sam imao posebne, briljantne drugarske i muzičke trenutke, ali pominjući i one koji nisu više među nama. Koncert je vremeplov jedne scene na prostorima na kojima je muzika uprkos razdvajanju ljudi uvek samo spajala, i on je početak velike turneje po regionu”, najavljuje. „Ako mi doktori u ovim godinama dozvole”, dodaje smejući se i tvrdeći da ga u tom poduhvatu „drži” naziv koncerta – po njegovoj legendarnoj pesmi – „Za koji život treba da se rodim”...

Zaljubljen u „Princezu”

Pitamo kako je u nastao mega hit „Princeza” sa beogradskom pevačicom Slađanom Milošević, jedna od najupamćenijih pesama sa takmičenja za odlazak na Pesmu Evrovizije – iako na tadašnjoj „Jugoviziji” zbog takozvanog „jugoslovenskog ključa” nije prošla dalje, bar kako potom pišu kritike.

„Tih osamdesetih svirao sam u inostranstvu. Posle raspada moje grupe, mislio sam da ću tamo i da ostanem, kad me je zvao kompozitor Sanja Ilić da hitno dođem u Beograd da sa Slađanom Milošević snimim hit za 'Evrovizuju'. Pitao sam iznenađeno da li je vredno da se zato vratim i ko je uopšte Slađana, na šta mi je poslao njenu sliku i snimke. Ja sam se odmah zaljubio i doleteo u Beograd”.

Kako priča, dok su nastupali i snimali, nepredvidive naravi, Slađana mu je jednom rekla da čim ona u stanu nema više svežeg cveća, to može da znači da više nije ' u zenitu pažnje'. Od tog dana kad god bi išao kod nje, ulazio je sa ogromnim buketom svežeg cveća.

„Jednog dana je, međutim, uzviknula s vrata:  'Opet ti sa ogromnim buketom?!'. Na to sam je, zbunjen, podsetio šta je rekla, te smo se smejali na to šta će misliti sutra”, otkriva pevač koji je nakon preseljenja, života i snimanja u Austriji devedesetih, na festivalu u Budvi 2003. podelio prvo mesto sa srpskim pevačem Sašom Matićem, zatim, 2007. predstavljao Hrvatsku na „Eurosongu”sa grupom „Dragon flaj” i vratio se opet „Beogradskom proleću” – prošle godine na beogradskom festivalu osvojio je od publike drugo mesto, za pesmu „Slobodan čovek”.

Na pitanje koliko je za njegovu inspiraciju važna sloboda i da li je moguće da je velike muzičke zvezde imaju, on kaže: „Svakom čoveku je sloboda važna, ali kao pojam u muzici postaje bitna u Americi nakon završetka rata u Vijetnamu, naročito za 'decu cveća' na koncertima Boba Geldorfa. To je bio trenutak kada su ljudi shvatili da sloboda nije samo pojam, već nešto što može da se dosegne samo angažovanjem u društvu. Internet se srećom brzo kasnije razvijao, tako da danas imamo sasvim jasan pojam šta je to sloboda. Međutim, kada taj pojam prenesemo u svet nas muzičara, on znači biti iskren prema sebi i svojim emocijama, a to je najteže, jer uglavnom podležete tome šta će kolege i kritika reći. Ali, muzika je najlepša umetnost na svetu, jer je to privilegija da vam sudbina pruži šansu da uživate u pesmama koje su izraz jednog trenutka i slobodnog doživljaja samog sebe. Zbog toga ljudi i dalje  idu na koncerte muzičara koje vole. Zato će ovaj koncert u Beogradu za mene biti najvažniji u životu”, kaže s mnogo žara i očekivanja u očima vođa sadašnje grupe „Tajm after tajm” (Vreme posle vremena) koja je nedavno objavila album „Ponovo na cesti”.

On podseća da je upravo u Beogradu i našao svoju suprugu Mirjanu, kao i na to da je za BUM festival u dvorani „Pionir” 1976. komponovao kultnu pesmu jugoslovenske bluz-rok scene „Da li znaš da te volim”, zbog koje devojke nisu ostajale ravnodušne gde god se i izdaleka Dado pojavi. Nama otkriva da je inspiracija za tekst bila njegova sredonjoškolska ljubav:

„Zapisivao sam gdegod stignem pesme još u školi, ne sluteći da će neki tekstovi postati jednom hitovi. Ovu pesmu sam posvetio prvoj devojci u koju sam bio zaljubljen, ali ona prema meni nije gajila nikakva osećanja, te su stihovi ostali sakriveni u školskoj svesci. Kada je trebalo da napravim hit za festival PGP-a na kom su učestvovali „Parni valjak”, „Teška industrija ” i drugi najveći rok bendovi,  setio sam se da mi treba neki iskreni stih. U ličnim patnjama i premišljanjima i nastaju najbolja dela. Da li znaš da te volim, ponovo ću otpevati Beogradu”, obećava nam na kraju.

Jugoslovenski Mik Džeger

Na koncertu će sa Topićem nastupiti i naš prošlogodišnji učesnik „Eurosonga” Princ od Vranja ili Stefan Zdravković i zajedno sa Dadom otpevati pesmu „Molitva”. Zdravković kaže: „Kao klinci svi smo želeli da budemo Dado Topić za nas muzičare jugoslovenski Mik Džeger. Znači, ne samo zbog glasa, neko i zbog forme u kojoj je uvek. U stavu s bas gitarom, još izgleda kao najsrpemniji na svetu. Da mi je neko pričao da ću pevati s njim ne bih poverovao, dok mi nije prišao na ohridskom festivalu i rekao da želi sa mnom da peva. San se ostvario”.

„Neosedlani” i „Makedonija”

 Poznati muzičar Dejan Cukić nam je ispričao: „Išli smo na neki koncert više grupa davno u Makedoniju. Carinik je bio zgranut koliko je klavijatura u autobusu – putovali su sa nama i Vlado Pravdić i Sinan Alimanović. Tražio je posebne potvrde za prenos instrumenata. Rekli smo da ih nemamo i ljutito je upao da pobroji instrumente. Kad je  ugledao Dadu iza kog sam sedeo, iznenadno je ustuknuo i zaustavio dah. Taman kad smo pomislili da je to zbog pesme „Makedonija”, podigao je prst i uzviknuo „Neosedlani!” Topićev album – zbir pesama o kritičnom Jugoslovenu koji traži sreću u inostranstvu i na kraju shvata vrednost svoje zemlje – većina komentatora nije volela i mnogi su propustili da ga slušaju. Taj makedonski carinik je još rekao da mu ta ploča znači sve, što govori da je sve što je Dado uradio stiglo do ljudi”.

Podsećanje na „Flojda” i „Bolji život”

Beogradski koncert 19. februara biće i podsećanje na melodije koje je za naše poznate filmove Topić pevao ili komponovao. Na prvom mestu to je pesma „Flojd” Zorana Simjanovića, napisana za ulogu Dragana Nikolića u filmu „Nacionalna klasa” Gorana Markovića. Zatim, melodije za serije „Bolji život”, „Ljubav i mržnja”, kao i muzika za „Igru sudbine”. Dado otkriva: „Di-džej Zmija napravio je rimejk pesme ‘Flojd’ i u toj scenografiji, ja ću biti samo statista”.