Da li se pas SEĆA šta je radio kao štene?

Psi definitivno imaju sećanja, ali ona funkcionišu malo drugačije nego kod nas ljudi. Iako ne mogu da nam prepričaju šta su radili prošlog leta, nauka potvrđuje da njihovi mozgovi čuvaju različite vrste informacija. Evo kako psi pamte svoj život.

1. Epizodna memorija (sećanje na događaje)

Dugo se verovalo da samo ljudi imaju „epizodnu memoriju” (sposobnost da se vrate u prošlost i sete konkretnih trenutaka). Međutim, istraživanja su pokazala da psi mogu da se sete šta su radili u određenom trenutku, čak i ako taj događaj nije bio direktno povezan sa hranom ili treningom. Na primer, pas može da se seti da ste jutros sakrili igračku na određeno mesto.

2. Asocijativna memorija (najjači oblik pamćenja)

Ovo je način na koji psi najviše uče. Oni povezuju određene znakove sa ishodima:

• Povodac = Šetnja.

• Zvuk ključeva = Odlazak vlasnika.

• Miris veterinarske ambulante = Strah ili nelagoda.

Ove asocijacije su izuzetno jake i mogu da traju do kraja života.

3. Proceduralna memorija (veštine)

To je „mišićna memorija”. Jednom kada pas nauči kako da sedne, da da šapu ili otvori vrata, on tu veštinu ne zaboravlja. To je slično kao kada čovek nauči da vozi bicikl.

4. Prepoznavanje lica i mirisa

Psi imaju neverovatnu sposobnost da pamte ljude i druge životinje decenijama. Njihov primarni način pamćenja je kroz nos. Čak i ako se fizički promenite, vaš miris će im reći ko ste. Oni pamte kako su se osećali pored nekoga. Ako ste prema psu bili dobri, on će vas pamtiti sa radošću čak i nakon mnogo godina razdvojenosti.

Da li psi imaju „autobiografiju”?

Naučnici smatraju da psi žive uglavnom u sadašnjem trenutku. Oni verovatno ne leže i ne razmišljaju o tome „kako je bilo lepo kad sam bio štene”, ali njihova prošla iskustva direktno oblikuju njihovo ponašanje. Ako je pas imao traumatično iskustvo u prošlosti, on će nositi to sećanje kroz strah, iako možda ne razume tačno kada se to desilo.