Da li tuneli na Saturnovom mesecu kriju vanzemaljski život

Najveći Saturnov mesec, Titan, ispod svoje površine ima tunele od kašastog leda koji bi potencijalno mogli da kriju vanzemaljski život, pokazuje nova studija.

Naučnici iz NASA i sa Univerziteta Vašington analizirali su podatke koje je prikupila svemirska sonda Kasini, koja je tokom svoje misije obavila više od 100 ciljanih preleta pored Titana. Oni su otkrili da ovaj udaljeni mesec ima „kašasti sloj leda pod visokim pritiskom“, sličan topljenju arktičkog leda, koji bi mogao da predstavlja skrovište za vanzemaljske oblike života.

To znači da Titan možda nema globalni okean tečne vode ispod svoje zaleđene površine, kako se ranije pretpostavljalo, piše Dejli mejl.

„Umesto otvorenog okeana kakav imamo na Zemlji, verovatno govorimo o nečemu što više liči na arktički morski led ili rezervoare podzemne vode“, rekao je autor studije, profesor Batist Žurno sa Univerziteta Vašington.

„To određuje kakav bismo tip života mogli da pronađemo, kao i na dostupnost hranljivih materija i energije.“

Titan menja oblik

Titan ima prečnik od više od 5.100 kilometara i predstavlja ledeni svet, čija je površina potpuno zaklonjena zlatnom, maglovitom atmosferom. To je jedino mesto u Sunčevom sistemu za koje je poznato da ima ciklus tečnosti sličan Zemljinom: tečnosti padaju iz oblaka kao kiša, teku po površini, pune jezera i mora, a zatim isparavaju nazad u atmosferu, nalik našem vodenom ciklusu.

Svemirska letelica Kasini lansirana je sa Kejp Kanaverala na Floridi u oktobru 1997. godine i provela je gotovo dve decenije posmatrajući Saturn i njegove mesece. Dok je Titan kružio oko Saturna po eliptičnoj (ne savršeno kružnoj) orbiti, primećeno je da menja oblik u zavisnosti od svog položaja u odnosu na planetu.

Još 2008. godine, istraživači su predložili da Titan ima ogroman okean ispod površine kako bi se objasnilo to značajno „istezanje i sabijanje“.

„Deformacije koje smo otkrili tokom početne analize podataka sa misije Kasini mogle su da budu u skladu sa postojanjem globalnog okeana“, rekao je profesor Žurno. „Sada znamo da to nije cela priča.“

Za ovu studiju naučnici su ponovo analizirali podatke o zračenju koje je prikupio Kasini, koristeći savremenije i preciznije metode. Zanimljivo je da su otkrili kako se Titanovo „savijanje“ ili promena oblika dešava oko 15 sati nakon vrhunca Saturnove gravitacione sile. Ovo vremensko kašnjenje omogućilo je istraživačima da procene koliko je energije potrebno da se promeni oblik meseca, što im je pomoglo da izvuku zaključke o njegovoj unutrašnjoj strukturi.

Buduća misija

Titan je ledeni mesec Saturna, otkriven 25. marta 1655. godine. Ima prečnik od oko 3.200 milja, prosečnu temperaturu od približno –183 °C i oko Saturna obiđe za skoro 16 zemaljskih dana. Njegova masa je oko 1,8 puta veća od mase Zemljinog Meseca, što ga čini najvećim Saturnovim satelitom i jednim od najzanimljivijih objekata u Sunčevom sistemu.

Suštinski, količina energije koja se gubi, odnosno rasipa unutar Titana, pokazala se kao „veoma snažna“, mnogo veća nego što bi se očekivalo kada bi mesec imao globalni okean tečne vode. To upućuje na složeniju, „kašastu“ unutrašnju strukturu.

Više o potencijalnoj pogodnosti Titana za život moglo bi da se sazna nakon NASA-ine predstojeće misije Dragonfly. Letelica bi trebalo da bude lansirana u julu 2028. godine, a put do Titana trajaće oko šest godina, tako da se dolazak očekuje 2034.

Naučnici i dalje ubiru plodove bogatih podataka koje je prikupila robotska letelica Kasini, čija misija je završena u septembru 2017, kada je letelica namerno usmerena u gornje slojeve Saturnove atmosfere, pre nego što je ostala bez goriva.

Još 2019. godine, podaci sa Kasini misije otkrili su da je jedno jezero na Titanu bogato metanom i duboko oko 90 metara.