Čovek koji se istopio
Vasilij Ignjatenko bio je jedan od vatrogasaca iz grada Pripjata, koji su prvi stigli do atomske centrale Černobilj u kojoj je 26. aprila.1986. godine eksplodirao Reaktor 4. Vasilij tada nije znao da oštećeni reaktor ispušta veliku količinu smrtonosne radijacije i nastavio je da gasi požar dok nije kolabirao. Povraćao je i njegova koža je pocrvenela od opekotina usled radijacije.
On i njegove kolege iz šeste vatrogasne brigade prebačeni su na lečenje u Moskvu. On je tamo umro 18 dana kasnije. Njegovo telo sahranjeno je u kovčegu od cinka i potom zaliveno betonom, jer je ono postalo izvor radijacije. Mada, oko toga postoje različita mišljenja.
Lekari mu nisu skratili muke
Heroj Vasilij je umro u mukama. Lekari nisu hteli da mu prekrate patnju jer su želeli da vide kako se telo ponaša pod dejstvom enormne radijacije.
Ignjatenku je transplatirana koštana srž koju je donirala njegova starija sestra. Lekari su tako probali da njegovom telu pomognu u proizvodnji belih krvnih zrnaca, da bi ga zaštitili od infekcija. Operacija nije dala željene rezultate i ubrzo mu je opala kosa a potom je počela da odumire koža. Što se pokazao kao najveći problem. Njegovo telo nije imalo spoljnu zaštitu. Otkazali su i organi za varenje i disanje. Lekari su bili nemoćni i Vasilij Ignjatenko je preminuo 13. maja 1986. godine.
Smrt ćerke
U bolnici je uz Vasilija bila i njegova supruga Ljudmila. Ona je tokom boravka u bolnici bila u drugom stanju. Nakon smrti Vasilija ona je rodila žensko dete, Natašu, koja je ubrzo umrla usled bolesti srca i jetre. Ona je sahranjena na istom groblju gde i njen otac.
Ljudmila je tvrdila da je njena ćerka umrla usled izloženosti radijaciji, tokom boravka uz Vasilija. Lekari su međutim, tvrdili da telo njenog supruga nije moglo da bude izvor dadijacije.
