Pravnik u saobraćajnim vodama
Kao osnivač Komiteta za bezbednost saobraćaja često u medijima objašnjava kako treba da se ponašamo u vožnji automobila, ali i kao pešaci. Kada je u inostranstvu, saobraćaj mu, kaže, uvek pomaže da stekne sliku o nekom društvu
Kada se za nekoga kaže da je pravnik, najčešće se smatra da je svoju karijeru posvetio isključivo pravosuđu, ali to ne mora uvek da bude tako. Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, pravi je primer za to. Postao je jedan od najpoznatijih pravnika među stručnjacima za saobraćaj.
Priznaje da mu je jedan slučajan susret odredio karijeru:
– U vreme polaganja pravosudnog ispita sreo sam drugaricu koja je radila u Ministarstvu saobraćaja i od nje saznao da im trebaju mladi ljudi. Ovaj susret bio je preloman. Tada sam uplivao u saobraćajne vode. Tokom rada u tom ministarstvu moje zaduženje bila je izrada nacrta Zakona o bezbednosti saobraćaja. Tada sam upoznao mnoge stručnjake i s nekima od njih 2007. osnovao sam Komitet za bezbednost saobraćaja – kaže naš sagovornik.
Poruke i lekcije o saobraćaju
Od tada je postao šire poznat opštoj javnosti, jer u medijima često gostuje i objašnjava ljudima šta donose novi saobraćajni propisi, često komentariše saobraćajke koje su uznemirile javnost, objašnjava nekada nerazumljive postupke bežanja vozača s mesta nesreće, sankcije koje slede…
Okanović uvek ističe zahvalnost medijima, jer je u prilici da preko njih učesnicima u saobraćaju pošalje važne poruke. Povodom nedavnih teških saobraćajnih nesreća u Beogradu koje su odnele ljudske žrtve za „Magazin” kaže kako se broj nezgoda ne može smanjiti ako se prethodno u našoj zemlji kolektivna svest i saobraćajna kultura ne uzdignu na neophodan stepen.
Kada putuje, a to rado čini, Damir razumljivo, pomno „snimi” saobraćajnu situaciju u svakoj zemlji koju poseti. Tako s nedavnog puta u Rumuniju nosi vrlo pozitivan utisak.
– U poslednje vreme obišao sam dosta evropskih zemalja sa porodicom, a Rumuniju i grad Jaši bih posebno istakao. Sve je čisto, uredno, mnogo je kulturno-istorijskih znamenitosti, zanimljiva je arhitektura i prirodne lepote, ali saobraćaj mi kao strancu uvek pomaže da steknem sliku o nekom društvu. U Rumuniji su putevi uređeniji i kvalitetniji, posebno saobraćajna signalizacija. Od Temišvara do Jašija nema klasične raskrsnice, sve su kružni tokovi, na magistralnim putevima svaki pešački prelaz ima najmanje tri elementa pojačane zaštite pešaka – tu su vibrotrake, devijacija, razdelna ostrva, treptači, i kolovoz u crvenoj boji – nabraja naš sagovornik.
Kaže kako je kultura učesnika u saobraćaju u Rumuniji impresivna i ono što je zanimljivo niko ne koristi sirenu. Posebno je bio fasciniran ophođenjem prema pešacima u saobraćaju.
Naš sagovornik je vrlo aktivan u radu s decom i srednjoškolcima, kojima objašnjava šta je važno za bezbedno učešće u saobraćaju. Prvo predavanje Komitet je održao još 2009. u Farmaceutsko-fizioterapeutskoj školi na Zvezdari, a do sada naš sagovornik je posetio 46 beogradskih srednjih škola i gimnazija, u kojima je đacima pričao o saobraćajnim propisima i bezbednosti.
Da mu posao s mladima dobro ide, otkrio je još davno. Priseća se kako je pre 21 godinu bio jedan od osnivača Udruženja spasilaca na vodi.
– Nas nekoliko spasilaca, među kojima je bilo i onih s instruktorskom licencom, shvatilo je potrebu da se napravi organizacija u kojoj će obuka i polaganje biti na najvišem nivou. Koliko smo rigorozan sistem uspostavili, govori i činjenica da je rođeni brat glavnog instruktora pao na popravni ispit – seća se Okanović, koji je i član Gorske službe spasavanja.
Otkriva još dva svoja interesovanja: nekada je to bio folklor i veruje da će se, kada prilike dozvole, jednog dana ponovo rado vratiti u KUD „Gradimir” na Vračaru, a sada učestvuje u horu Crkve Svetog Aleksandra Nevskog na Dorćolu.
Okanović ne krije da mu je porodica centar sveta. Ima dve ćerke.
– Vikend je rezervisan za ženu i decu, posebno nedelja, kada smo na liturgiji – kaže Okanović.
Dodaje i da, kad god je u prilici, s porodicom posećuje uzduž i popreko Srbiju i uživa u njenim prirodnim lepotama. Tako posebno ističe kanjon reke Gradac, Taorska vrela… Njegovi favoriti su Tara i seoska domaćinstva, među kojima posebno ističe domaćinstvo Mila Obradovića na Crnoj reci podno Divčibara.
U kolima sluša „Rokenrol u Beogradu”
Priznaje da ne posećuje sportske utakmice naše reprezentacije i klubova, ali muzičke događaje ne propušta:
– Tri, četiri puta godišnje idem na koncerte. Izdvojio bih prošlogodišnji Bajagin na Ušću, kada su obeležavali 40 godina benda. Uživam u knjigama kad god imam vremena. Poslednje delo kojim sam bio impresioniran bila je knjiga prezvitera Olivera Subotića „Nikola Tesla – duhovni lik”.
Na kraju, uspevamo da saznamo koju muziku najčešće sluša dok vozi:
– Izbor zavisi od raspoloženja, ali numera koju izdvajam je „Rokenrol u Beogradu” od Dada Topića – kaže Damir Okanović.
