Ljudi se i dalje smeju
Svet je mesto puno briga, stresa i tuge, ali pozitivna osećanja poput poštovanja i smeha su iznenađujuće stabilna, rezultat je najnovijeg Galupovog istraživanja u 144 zemlje
Najsveobuhvatnije istraživanje ljudskih emocija otkrilo je da su ljudi sve više anksiozni, pa ipak, 88 odsto je izjavilo da se osećaju poštovanim. Istraživanje je sproveo Galupov institut i obuhvatilo je više od 145.000 ispitanika u 144 zemlje.
I u najnovijem izveštaju jedno se nije promenilo: ljudi širom sveta kada ih pitate kako se osećaju prvo odgovaraju da su zabrinuti, tužni i pod stresom. Ipak su pozitivna osećanja poput poštovanja i smeha bila iznenađujuće stabilna.
Istraživanje je merilo prevalenciju pet negativnih emocija kod odraslih. Uprkos većem svakodnevnom stresu, žene su zadovoljnije životom od muškaraca. U 2024. godini, 39 odsto odraslih širom sveta je navodilo da se osećalo anksiozno tokom velikog dela prethodnog dana, 37 odsto je bilo pod stresom, 26 odsto se osećalo tužno, 22 odsto – ljutito, a 32 odsto povređeno. Iako su nivoi nekih negativnih emocija blago smanjeni u poređenju emocijama koje su Galupovi istraživači kod ljudi zabeležili u vrhuncu pandemije virusa korona, svi parametri koji ukazuju na nespokoj su i dalje visoki u odnosu na vreme od pre 10 godina. Tako je 2006. godine samo 29 odsto ljudi prijavilo zabrinutost, a sada je taj procenat 34. Dakle, ljudi ostaju u u stanju emocionalne napetosti, ali istraživači zaključuju da je svet za 20 godina naučio da živi sa brigom – ili je prestao da je krije.
Izveštaj otkriva da su negativne emocije povezane s društvenim previranjima. Emocionalno nezadovoljstvo je poraslo globalno u poslednjoj deceniji, što često ostaje neprimećeno u kreiranju politika, jer se lideri fokusiraju na ekonomske indikatore i zanemaruju emocionalno zdravlje stanovništva. Zanemaruje se da hronične negativne emocije smanjuju otpornost pojedinaca i društava i povećavaju rizik od nestabilnosti. To potvrđuje i Globalni indeks mira, koji je merio povećanje protesta, štrajkova i antivladinih demonstracija od 244 odsto između 2011. i 2019. godine, čak i pre pandemije.
Ljudi se i dalje smeju, tvrde Galupovi istraživači, tvrdeći da pozitivna osećanja ljudi širom sveta opstaju. Tako je čak 88 odsto ispitanika odgovorilo da su se prethodnog dana (pre uzimanja izjave) osećali poštovanima, što je jedna od najviših vrednosti izmerenih do sada. Čak 73 odsto ispitanika se smejalo ili uživalo, samo procenat manje osećalo se odmorno. Izveštaj to objašnjava psihološkim efektom „odbrambene pozitivnosti”: smeh, poštovanje i humor deluju kao poslednja linija otpora, čak i u vremenima nemira. Razlike po polu i starosti otkrivaju da žene ipak nose veći teret: one su češće davale odgovor da osećaju tugu, brigu i fizički bol. Mlađi su u većem broju ljuti, ljudi u srednjim godinama su najviše pod stresom, a stariji ljudi doživljavaju najviše tuge i brige. Ipak, zaključak Galupovog izveštaja je da su žene sklonije od muškaraca da ocene svoj život kao „dobar”. U 2024. godini, 29 odsto žena i 27 odsto muškaraca opisalo je svoj život kao „prosperitetan”.
Najviše negativnih emocionalnih stanja javlja se u politički nestabilnim ili zemljama pogođenim konfliktima kao što su Čad, Sijera Leone, Jordan, Jermenija i Irak, dok najviše radosti, zahvalnosti i smeha izražavaju stanovnici zemalja kao što su Danska, Paragvaj i Indonezija. Istočna Evropa generalno izveštava o višim nivoima brige i stresa nego Zapad, ali Evropa ostaje iznad globalnog proseka u pozitivnim osećanjima.
