Kad mama pas ode na porodiljsko- Veštačka oplodnja i carski rez su bili put do prvog legla

Od trenutka kada se ugnezdila u našem domu i našim srcima, bilo je jasno da će naša Bea jednog dana biti majka. Kao njeni vlasnici želeli smo da odgajamo male štence. I na krilima te romantične ideje živeli smo dve i po godine.

Biće to male pufne, klempave i nežne kao ona, živeće u ušukanoj kotilici i mazićemo se po ceo dan... Ako bude proleće biće u našoj kući na selu i malci će imati sav luksuz života u dvorištu.

Kroz takve ružičaste naočare sve je izgledalo idilično - do trenutka dok ona nije stasala i sazrela za realno razmišljanje o potomstvu. Stiglo je leto, odmori, pa rođendan našem sinu, poslovne obaveze, neka dogovorena putovanja.... Malo po malo, shvatili smo da imamo uvek u terminu njenog teranja i predviđene skotnosti neke zadatke koji bi situaciju komplikovali. A vreme je prolazilo. Onda smo se i realno raspitali kako to sve izgleda, u kući, ali i u stanu. Koliko dana je frka, kako se ponašamo mi, ko je porađa, oporavlja, kako ide napolje i šta se dešava sa mališanima... Pošto svi živimo dinamično- skinuli smo ružičaste naočare i zaključili da bi nam to bio ozbiljan logistički problem, kao i da niko od nas nije spreman da okoti našu kuju.

Veterinar nas je, doduše, ubeđivao da će ona to sve sama obaviti, da joj treba samo kutija i mušema ispod, nikakve lampe, dodatno grejanje i da barem 40 dana sve se obavlja u stanu, kući bez izlazaka napolje. To je bio okidač da shvatim da mi to zaista nećemo moći. Stan nije dovoljno komforan, a termin njenog okota je uvek ili ciča zima ili vrelo leto- pa je selo otpalo kao opcija. Želja da ona ima leglo izrodila je razne ideje. Ipak, jedan odlazak kod njenog grumera i neobavezno ćaskanje bili su inicijalno prosvetljenje i najbolja i najrazumnija odluka. Rekao je da uzgajivači nekada čuvaju legla po dogovoru sa vlasnicima, a da bi trebalo da pitam njenog da li bi tako nešto uradio za nju i nas. Plan je napraljen, pozvala sam ga. Pitala sam ga da naša Bea ode na kraće porodiljsko u njegovu kuću podno Avale, kao i da li ima nekog dasu za nju.

Uh, to se učinilo preteško, ali jedino realno izvodljivo.

Vagali smo – konsultovali veterinare, literaturu, internet- i odlučili. Nikola i Tamara su takođe pristali, pogotovo što i sami obožavaju kokere, a ona im je već ostala u sećanju jer su i nju uslužno čuvali kad se rodila.

Ruka je pružena.

Pre samog parenja obavili smo sve neophodne analize, da bi se znalo ko joj je kompatibilan. Dok je bila u teranju praćen je nivo hormona i kad je nivo bio najviši kako bi inseminacija uspela ona je otišla na parenje. Ali, Bea nije bila raspoložena, budući otac Vito nije mogao ni da joj priđe pa je oplođena veštačkom oplodnjom(kada je veterinar rekao da je to praksa u mnogim slučajevima, malo je reći da mi je vilica spala do poda).

Dvanaest dana kasnije rađen je ultrazvuk i potvrđena je skotnost. Buduća majka ponašala se kao prava trudnica. Nije da nismo znali da pripadamo istom rodu sisara, ali je potpuno šokantno kada se ženka ponaša slično kao žena- bila je troma, spavala je, nije imala pojačan apetit, ali je bila mazna kao nikad pre. Posle mesec dana nazirao se stomak, a deca su se smejela jer je ličila na protočni bojler. Nedelju dana pre kraja trudnoće, koja traje dva meseca, otišla je na porodiljsko. Zezali smo se, ali nikome nije bilo svejedno. Male okrugle okice i topla njuška bili su deo naše svakodnevice. Meni se pričinjavala da mi se mota oko nogu koliko je mozak prihvatio njeno prisustvo, a srce nije bilo naviknuto na odsustvo.

Bila je u zaista divnim rukama. Svi smo iščekivali novosti i jedno predveče Tamara nas je pozvala. Delovalo je kao da će da se porodi. Morala je hitno kod veterinara. Odveli smo je na ultrazvuk i rekao je da mu se čini da vidi plodovu vodu, da možda neće svi štenci da prežive, ali da izdrži još jedan dan. Iskusni Nikola i Tamara su prepoznali kada je vreme da je odvedu. Urađen je hitan carski rez jer je ona bila zapravo previše sitna za svojih pet beba.

Bea i bebe odmah su došli u njihov smeštaj. Svi su preživeti. Rasli su svakim danom, debljali se i mazili.

A naša Bea vratila nam se posle mesec dana. Srećna, odmah se ušunjala u svoju plišanu fotelju.