Juri metro bez vozača
Najveća atrakcija nisu Bela kula, Rotonda, giros, masline ili kolači, već podzemna železnica koja je potpuno automatizovana, nema posadu, ni osoblje
I ovih jesenjih dana vrvi Aristotelov trg u Solunu od turista iz celog sveta. Sijaset jezika može se čuti u dobro snabdevenim prodavnicama, na velikoj pijaci, a pre svega u restoranima i kafićima. Duž obale, od luke do Bele kule, pa i dalje, do uvek atraktivne Kalamarije, šetaju turisti, snimajući i praveći selfije. Naizgled, u ovom gradu, u već jesenje doba, nema ničeg novog. Međutim, to je varka.
Bela kula, Rotonda, Galerijev luk i mnogo toga drugog nisu više glavna atrakcija. Najveće interesovanje i dalje vlada za vožnjom metroom, otvorenom prošle jeseni. Razlog je jednostavan: ova podzemna železnica nema posadu, ni osoblje. Sve je automatizovano, svih 18 stanica je besprekorno uređeno i pokriveno kamerama i automatikom, pa je zato i zadovoljstvo, a istovremeno i nelagodnost sedeti na mestu predviđenom za vozača. Metro juri, ima manjih uzbrdica i nizbrdica, a putnici u prvom redu, nenaviknuti na tako nešto, vožnju doživljavaju s puno adrenalina.
Metro se prilično dugo gradio, između ostalog i zbog toga što su neimari, gde god bi krenuli da kopaju, nailazili na arheološke iskopine. Ponešto od toga je sačuvano i sada je turistička atrakcija. Gradi se još jedna linija, a ova sadašnja ne oskudeva u putnicima. Karta koja važi 70 minuta košta 60 centi, mada ima i povoljnijih karata ako se kupuju za dužu vožnju.
Kad iz tmine podzemne železnice izađete na solunsko sunce, mada je moguće da vas dočeka i kiša, u prilici ste da birate: hoćete li u vrevu glavnih ulica ili na Aristotelov trg, na kojem je i njegova bronzana figura. Svako od turista bi da dotakne njegov nožni palac u nadi da će posle toga biti pametniji.
Lepo je u Solunu šetati pored morske obale, ali ako imate vremena, a pre svega volje, poželjno je da posetite neki od muzeja. Po volji su vam: Muzej fotografije, Ratni muzej, Arheološki, Muzej savremene umetnosti, Jevrejski muzej, Muzej vizantijske kulture... Ako ste se, ipak, opredelili za kupovinu i posetu radnjama, toga ima u izobilju. Sniženja su na svakom koraku. Pojedini prodavci su voljni da se cenjkaju, drugi to odlučno odbijaju. Na čuvenoj pijaci, u centru grada, nema šta nema: od hrane, obuće, odeće, bele tehnike, mesa, ribe, sira, maslina, sušenog voća. Cene su nešto veće nego kod nas, ali takve robe nema na našim pijacama.
Lepo je popiti čaj, kafu, sok i pojesti kolač na terasi luksuznog hotela „Elektra palas”, s koje se Aristotelov trg i pučina vide kao na dlanu. U ovom gradu je i mnogo naših poslovnih ljudi. Kad ste već u ovom lepom gradu, sa oko milion stanovnika, drugom po veličini u Grčkoj, popnite se na Belu kulu, pogledajte unutrašnjost Crkve Sv. Dimitrija, mobilnim telefonom ovekovečite Rotondu, Galerijev luk, a ako imate vremena, pohodite i deo grada po imenu Panorama. Biće vam to drage uspomene.
GIROS 4,8 EVRA
Cene hrane i ostalih potrepština u Grčkoj su uglavnom iste na pijaci i u marketima, koji svakodnevno nude popuste. Ponešto se, ipak, jeftinije može kupiti na pijaci. Tako, recimo, deset jaja košta 3,5 evra, kilogram mesa je 7,5, grožđe je od 1,6 do 1,8, kilogram krompira je 1,3, hleb od jedan do dva evra, kilogram tikvica je 1 evro, sokovi 0,70, alva 2,5, a svima omiljeni giros je 4,8 evra.
