Misterija zelene mumije
Zanimljiv slučaj zelene mumije zbunjivao je naučnike decenijama. Mumificirano telo tinejdžera, sahranjenog u Italiji pre nekoliko stotina godina, dobilo je jarko smaragdnu boju.
Sada je konačno otkrivena tajna neobičnog smaragdnog sjaja koji se obično ne nalazi na ljudskim ostacima. Naučnici kažu da ovo otkriće „potpuno menja“ njihovo razumevanje uloge određenih materijala tokom procesa čuvanja posmrtnih ostataka.
Rešenje misteriozne zelene boje leži u bakarnoj kutiji u kojoj je dečak sahranjen, rekli su stručnjaci za New Scientist, i dodaju da bi ovo pomoglo u očuvanju tvrdih i mekih tkiva tela zahvaljujući antimikrobnim svojstvima metala.
Metal je verovatno reagovao i sa kiselinama koje su curile iz tela i erodirale kutiju, stvarajući proizvode korozije koji su stupali u reakciju sa hemijskim jedinjenjima u kostima. Vremenom su joni bakra zamenili kalcijum u dečakovom skeletu, učvršćujući koštanu strukturu, dok su pogođena područja obojena u različite nijanse smaragdne boje. Adolescent, koji je imao 12-14 godina kada je umro, prvi put je iskopan u podrumu drevne vile u Bolonji, u severnoj Italiji, 1987. godine. Bio je sahranjen u bakarnoj kutiji, a njegov skelet je bio kompletan osim levog stopala, piše Dejli mejl.
Otkriće bilo kakve vrste mumificiranih ostataka je značajno za nauku, ali ovo je bilo posebno, jer je mumija bila gotovo potpuno zelena od kože do kosti.
Pažljivo je čuvana na Univerzitetu u Bolonji još od kad je prvi put otkrivena.
„Radiokarbonsko datiranje je postavilo dečakovu smrt u period između 1617. i 1814. godine”, rekla je Anamarija Alabizo, naučnica za zaštitu prirode na Univerzitetu Tor Vergata u Rimu.
Nepoznat uzrok smrti
Detaljna hemijska i fizička analiza nije pokazala jasne znake bolesti ili traume, tako da nije jasno zašto je tinejdžer umro. Očuvana koža je bila prekrivena bledozelenom patinom koja se obično razvija na bakarnim i bronzanim statuama.
„Ovo potpuno menja naš stav o ulozi teških metala, jer su njihovi efekti na očuvanje složeniji nego što smo očekivali“, istakla je gđa Alabizo.
Smatra se da se dno bakarne kutije u nekom trenutku otvorilo, ispuštajući tečnost napolje. To je značilo da je telo ostalo u hladnoj, suvoj komori sa malo kiseonika, što je pojačalo efekte očuvanja.
Dečakova stopala su se možda odvojila i izgubila kada se kutija slomila, rekli su naučnici.
„Bilo je veoma emotivno iskustvo za mene da radim sa ovim jedinstvenim ljudskim ostacima“, dodala je gđa Alabizo. U članku u časopisu Journal of Cultural Heritage, tim stručnjaka je naveo:
„Zelena mumija iz Bolonje je rezultat jedinstvene kombinacije faktora okoline: niskih temperatura u podrumu, ograničene dostupnosti kiseonika unutar kutije i biocidnog dejstva jona bakra, koji su zajedno doprineli njenom neobičnom procesu mumifikacije.“
