Opstaju bačije na Kučaju

Pobrđa Južnog Kučaja, najvećeg kraškog masiva istočne Srbije, u svojim nedrima skrivaju visoravan Brezovicu – mali Pešter. Tu se još održao bačijski način života. Ovde se još mogu čuti klepet zvona u stadima i zvuk pastirskih frula i probati ovčiji i kravlji sir iz mešina i drvenih kaca.

Dvadesetak kilometara od glavnog puta Paraćin–Zaječar, na raskrsnici mesta Straža u opštini Boljevac, odvaja se put koji vodi do visoravni Brezovica.

Poodmakla je jesen. Livade izmučene letnjim vrućinama željno čekaju prve snegove. Čobani pripremaju stada za spuštanje u podnožje planina. Tragom tih saznanja naša ekipa kreće u posetu jednoj od preostalih bačija u ovom delu Srbije. Put nas vodi do Paraćina, gde se isključujemo za Zaječar. Posle dvadesetak kilometara prelazimo preko prevoja Čistobrodica i izbijamo na ravan gde nam se pred očima ukazuje veličanstvena, plavičasta piramidalna silueta planine Rtanj. Tu počinje teritorija opštine Boljevac. Posle nekoliko stotina metara u mestu Straža skrenusmo levo ka odredištu. Put se s 460 metara nadmorske visine penje kroz obronke bukovih, grabovih i borovih šuma na 900 metara. Posle 23 kilometra vožnje lepim, krivudavim asfaltnim putem pred očima nam se ukaza prostrana travnata visoravan. To je Brezovica, jedan od najvećih pašnjaka istočne Srbije.

Ovde su vekovima ljudi iz podnožja Kučajskih planina, sela iz okoline Bora i Zaječara, susednih Zlota i Bogovine, dovodili stada na letnju ispašu. S proleća opreme svoje bačije: privremena letnja planinska ognjišta, kolibe i torove. U tim skromnim kolibama od kamena i drveta žive sopstvenim ritmom, od jutra do mraka sa prirodom, praveći čuvene sireve. Kruna i Vlada Ćeferjanović decenijama koriste blagodeti visoravni.

– Bačiju su držali moj deda, otac, tast a sad mi – naslonjen na ogradu tora, uz vernog šarplaninca, priča pastir.

Objašnjava da su ove godine imali 180 ovaca u bačiji.

– Kad sam bio mlađi, držali smo i po 250. Imam dvadesetak svojih ovaca, ostalo donose ljudi na čuvanje. Sve počinje pred Đurđevdan, kad se formira bačija. Ljudi nam ostave ovce i ne brinu o njima do jeseni. Svi se okupe na početku kada se organizuje prva muža. Tada izmerimo pomuzeno mleko i odredimo koliko će ko sira dobiti u odnosu na svoju količinu mleka. Od tada je sve u mojim i babinim rukama. Mi čuvamo ovce, teramo ih na ispašu, muzemo, podlivamo i skladištimo sir – kaže on.

Za taj posao supružnici dobijaju 30 evra po ovci. Ova godina je bila, kažu, izuzetno teška zbog suše.

– Presušuju i reke, a kamoli izvori, a za sir su potrebne voda i čistoća. Ovce, kad nije suša, brzo se napasu gustom travom i naberu dobro mleko. Jedna ovca može da da i do litar mleka na početku. Muzemo ih dva puta dnevno. Za vodu smo išli na izvore u okolini i svaki dan donosili. Muka velika!

Navikli na teškoće i rad, supružnici podnose teret i nastavljaju dalje. Trave ovog kraja s mnogo lekovitog i mirisnog bilja daju mleku i siru specifičan ukus, a pastirske ruke rade ostalo: obezbeđuju vodu, muzu ovce, lože vatre i obavljaju sirenje, vode stada na ispašu… Poznaju ćudi Brezovice, prenose praktično znanje sa kolena na koleno. Govore o izvorima, ali i mestima gde se treba čuvati vukova.

Nekad su stada brojala na stotine grla, a planina puna bačija. Danas su sve manja. Opstale su samo dve bačije, ali je želja da se običaj sačuva jasna, zbog sira, zemlje, i osećaja slobode koji daje rad na pašnjaku.

Na polasku domaćin nas ispraća do ulaza skromne kolibe na kojoj je u dasci urezao, pored crteža čašice s rakijom ime Bačije „Sam polako”.

Krećemo za veliki grad sa saznanjem da sela oko Brezovice i dalje računaju na stočarstvo. Ipak, izazovi su vidljivi – urbanizacija, starenje sela, manjak mladih koji žele da ostanu i klimatske promene koje menjaju dužinu pašnjaka. S druge strane, asfaltni i seoski putevi koji vode do Velike Brezovice i turistički talasi – planinarenje, lov i ekoturizam – daju novu nadu: oni koji znaju da upakuju autentičnost bačije u turističku ponudu mogu da zadrže tradiciju i stvore dodatni prihod. Bačije na Južnom Kučaju nisu samo lepota u turističkim katalozima: to je živa, radna visoravan u kojoj se čuvaju znanja o stočarstvu i načini proizvodnje hrane koji su izdržali vekove. Ako se pronađu modeli koji pomiruju tradiciju, lokalnu ekonomiju i održivi turizam, bačije će i dalje ostati mesto gde se dan meri zvonom ovaca, gde se daljine mere mirisom sena i gde ljudi čuvaju vezu sa zemljom. 

Krivi Vir

U podnožju Brezovice nalazi se selo Krivi Vir. Ko ne voli ovčiji sir sa bačije može svratiti u ovo selo, probati i kupiti nadaleko čuveni krivovirski kravlji sir. Njega prave od kravljeg mleka s livada oko reke. Mi smo svratili u domaćinstvo Dragana i Slavice Cocić. Kupili smo mladi i stari prevreli kravlji sir. U podnožju Rtnja preko puta nismo odoleli iskušenju. U hotelu smo se počastili nadaleko čuvenom gibanicom i kiselim mlekom od proizvoda baš iz ovog sela.