Šta dobijem kada oprostim
Kad prestanete da budete zarobljeni u ulozi žrtve, vraćate kontrolu nad sopstvenim životom i ne dozvoljavate da vas prošlost stalno boli
Kada se naljutimo, bes se uvuče pod kožu i počne često da vlada, komanduje i diriguje. Nekada je nepobitna činjenica da su neki ljudi uradili loše stvari, povredili vas, naterali da osećate bes, ali odlukom da oprostite počiniocima nedela zapravo vi možete pomoći sebi i rešiti se mnogih negativnih stvari.
Iako ovo deluje kontradiktorno, nema stručnjaka iz oblasti psihologije koji ne bi ovo potvrdio i savetovao da što pre oprostite jer ćete se tako osloboditi tereta – besa, ogorčenosti i povređenosti.
Otkloniti dugotrajnu ljutnju
Kada oprostite, smanjujete emotivni teret i otvarate prostor za mir i radost. Takođe, oproštaj smanjuje stres, jer dugotrajna ljutnja i osećaj nepravde izazivaju napetost, ubrzan rad srca, anksioznost.
Kada se oslobodite osećaja „zašto mi je to uradio/la”, vraćate kontrolu nad sopstvenim životom i ne dozvoljavate da vas prošlost stalno boli. Oproštaj često vodi većem samopoštovanju i samoprihvatanju, jer prestajete da budete zarobljeni u ulozi žrtve što je jedan od najboljih rezultata ovakvog oblika ponašanja.
Bitno je naglasiti da oproštaj ne znači opravdati ili zaboraviti, već osloboditi sebe od destruktivnih emocija. Ovo je večita tema i predmet mnogih diskusija u psihologiji, kako da bi se razumeli osnovni uticaji oproštaja, tako i da bi se razumele koristi za one koji se bore jer su bili žrtve tuđih ružnih postupaka.
U nekoliko studija dokazano je da je oproštaj imao primarni uticaj na snagu emocije koju ljudi imaju oko događaja iz prošlosti zbog kojeg se cela priča pokreće. Događaj pamte i žrtva i počinilac, ali onaj ko se oseća kao žrtva obično ima živopisnija sećanja od počinioca. Posebno se pamte osećanja koja su doživljena u trenutku odigravanja tog događaja: straha, poniženosti, besa, očajanja… I tu na značaju dobija opraštanje. Ukoliko je žrtva odlučila da oprosti, i ona i sam počinilac nedela osetiće se bolje ili manje loše, navodi se u članku objavljenom u časopisu „Sajkolodži tudej”.
Najveća korist oproštaja je to što omogućava da intenzitet emocija izazvanih događajem izbledi, navode stručnjaci. Ova promena u emocionalnom intenzitetu dovodi do toga da žrtva konačno prestane da izbegava počinioca i još važnije, prestaje da bude opsednuta željom da mu se osveti.
Korak ka budućnosti
Suština svih studija koje se bave ovom temom jeste da se pronađe najadekvatniji psihološki mehanizam kojim oproštaj koristi onome ko oprašta. Jer, život opterećen teškim, ružnim sećanjima nastavlja da izaziva značajne negativne emocije čak i godinama nakon događaja. Te negativne emocije mogu otežati prelazak preko nečega lošeg što se dogodilo u prošlosti.
Oproštaj počiniocu je jedan korak ka budućnosti u kojoj taj prošli događaj ima manji emocionalni uticaj na sadašnjost, što može pomoći žrtvama nedela da nastave sa svojim životom. U zavisnosti od toga šta je pogrešno učinjeno, to takođe može pomoći žrtvi da obnovi svoj odnos s počiniocem.
Vežbe za mir u duši
- Nađite mirno mesto
Sedite udobno, zatvorite oči i udahnite nekoliko puta duboko - Prisetite se osobe ili situacije
Prizovite u misli osobu kojoj želite da oprostite ili situaciju koja još boli - Prepoznajte osećanja
Imenujte emociju koju osećate: ljutnju, tugu, razočaranje, izdaju… Pustite je da bude tu bez osuđivanja - Izgovorite u sebi rečenicu oproštaja
„Opraštam ti jer ne želim da nosim ovaj teret više.” - Usmerite oproštaj ka sebi
Ako osećate da i sebi nešto zamerate, recite: „Opraštam sebi što sam dozvolila da me ovo povredi.” - Završite sa zahvalnošću, recite: „Biram mir, biram slobodu, biram da živim dalje.”
- Duboko udahnite i izdahnite.
