Nataša Pavlović: Tuga ne može da nestane
Gošća „Politikinog“ podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar“ bila je voditeljka Nataša Pavlović. Ljudi su je zavoleli u šou programima „Srećni telefoni“, „Da vas čujemo“, „Plesom do snova“, „Šou snova“ i u „Tele-kvizu“, kao i u muzičkom programu „Fantastik šou“. Trenutno je voditeljka emisije „Praktična žena“, koju prate milioni gledalaca.
U podkastu je otkrila da se bavila manekenstvom, da je želela da bude glumica, ali da ju je životni put doveo iz Zagreba u Beograd, gde je počela da se bavi voditeljstvom.
Istakla je da joj je Mira Furlan bila uzor, ne samo u tom nekom scenskom delu posla, već i u životnom, jer je na neki način prošla slične stvari kao i ona.
– I onda kada sam došla iz Zagreba u Beograd, meni je sve bilo novo i drugačije i strano i nisam imala poveznicu sa onom starom ja koja je bila tamo. Otišla sam u Jugoslovensko dramsko pozorište, jer u to vreme sam stalno išla u pozorišta. I gledala sam „Pozorišne iluzije“ sa Mirom Furlan, a tada je i Žarko Lušević bio na sceni. Kad sam gledala nju, takvu mi je snagu dala da istrajem u toj svojoj borbi, u svojoj tuzi, u svemu… Videla sam da radi, da istrajava, da je borac, da je hrabra, i onda sam rekla sebi: „Mira je bila moj uzor tamo, biće i ovde“. Nekako mi je ona dala snagu da i ja istrajem i da nađem svoje mesto pod suncem ovde – kaže naša sagovornica.
U Beograd je došla sa 16 godina, 1991. godine. Kaže da ne voli da bude patetična i da se stalno se vraća na te događaje, smatrajući da su svi ljudi imali neke teške periode u životu, i da uvek skreće pažnju na to da su mnogo gore prošli oni koji su, nažalost, nekoga izgubili u tom ratu.
Smatra da je lako biti dobar nekome ko je imao savršene uslove u životu, ali da nekome ko nije to prošao pa je izvukao iz sebe snagu da se negde vrati na neki pravi put, dobronamerniji, „skida kapu“ uvek.
– Dobrota i logika će spasiti svet. Ne ide jedno bez drugog, inače sve ode u sunovrat. Malo mudrosti nije na odmet – kaže Nataša Pavlović.
Kaže da bi volela da joj se nisu desile neke stvari u žuvotu koje nisu zavisile od nje.
– Prebacivati odgovornost na bilo koga drugog je pogrešan put, to učim i svoju decu. Ispravljati krive drine prosto ne vodi nikuda kao ni okrivljivanje nekog drugog za neuspehe. Na više sile poput korone, ratova, izbeglištva mi ne možemo da utičemo. Ja bih volela da nisam morala da prolazim te neke stvari i silno želim svojoj deci da ne prolaze baš tako teške stvari. Volela bih da toga nije bilo. Ali s druge strane, ako pomislim da ne bih imala svog muža, ove prijatelje koje sam stekla, decu, onda se svaka cena isplatila i platila bih je ponovo. Tako da izvlačim ono što mogu iz svega što je bilo i trudim se da ne kukam nad onim kako je bilo, noseći svu težinu događaja… Možda ne bih upoznala ni ovaj narod i ovu zemlju jer ja jesam bila Srpkinja, ali o Srbiji u stvari nisam znala ništa jer nisam imala nikoga ovde. Imala sam dve domovine u životu, ne samo jednu, tako da ću to gledati kao svoju privilegiju, ma koliko to imalo – rekla je Pavlovićeva.
Ona smatra da tuga ne može da nestane.
– Ljudi nekada kažu: „Ono što te ne ubije, to te ojača“. To nije tačno, to te oslabi sasvim sigurno. Budeš ti možda mudriji i pametniji, ali budeš isto tako s druge strane i slabiji, jer tuga ostaje i ne prolazi. I vreme ne leči sve, nije tačno da leči. Samo prelazi u neke druge oblike, naučiš da se nosiš sa tim – dodala je gošća našeg podkasta.
