Televizije ne treba da se ponašaju kao „uvređene mlade“

Novinar, voditelj i urednik Stanko Pevac posle 21 godine, tri meseca i 15 dana, vratio se na mali ekran, i to u informativnu redakciju Njuzmaks Balkans kanala, iako je kao mlad govorio da je televizija najlepši posao na svetu ako se na vreme napusti.

Osim boje kose, kako u šali kaže, promenio je mnogo toga. Ovaj nekadašnji voditelj i urednik čuvenog „Telefakta“ na BK televiziji kaže da danas mnogo bolje poznaje oraganizacione i tehničke stvari u televizijskom poslu za koje je ranije mislio da mu nikad neće u životu biti potrebne.

Nekad je radio mnogo, sada puno, ali je novinarstvo i dalje novinarstvo.

- Društvene mreže ne mogu učiniti tradicionalne profesionalne medije suvišnim niti ih zameniti. Ali, to ne znači da televizija treba da bude kao „uvređena mlada“, pa da se „duri“ na digitalne potomke. Treba da ih koristi kao jedan od izvora informacija, ali kritički stav i pravilo - „tri put meri, jednom seci“ - u rukama je samo majstora novinarskog zanata – tvrdi nekadašnji novinar „Politike Ekspres“ i TV Novi Sad koji je poslednjih godina učestovao u stvaranju nezavisne TV Mreže srpskih televizija na Kosovu i Metohiji.

Na opasku da danas imamo nikada više TV kanala, Pevac kaže da je konkurencija uvek dobrodošla, jer je ona najbolja inspiracija i opomena.

- Pobediće „dobar lovac“, onaj koji zna šta gađa, odnosno koju ciljnu grupu želi da animira i informiše – dodaje.

Prema njegovom mišljenju, u televizijskom poslu svaki put se kreće od početka. Nema stare slave, morate se dokazivati iznova i iznova, poverenje se vrlo teško stiče, a tako lako gubi!

Kao iskusnog novinara od kredibiliteta, zanimao nas je i njegov stav o ovoj profesiji i gde je novinarstvo danas? Da li je zaista ova profesija urušena?

- Nekad je novinar bio „gospodin novinar“. Danas, nije više tako. Niti su gledaoci krivi što „sedma sila“ pada na ispitu iz kredibiliteta i poverenja, upravo zbog novinara koji nisu više „gospoda“. Ali, to ne znači da je novinarstvo, kao takvo, urušeno. Urušen je kriterijum da se novinarom može zvati ama baš svako ko drži mikrofon u ruci ili mu ga okače o rever, a dovoljno je bahat i drzak da zaboravi na pravilo „saslušaj i drugu stranu“, spreman da pristrasno slaže ili bez obraza ćuti o pojavama o kojima svi pričaju i koje svi vide. Možda takve osobe imaju novinarske legitimacije i plate, ali oni niti su bili, niti će ikad biti novinari!

Pevac smatra da je jedino rešenje u licenciranju profesionalanih novinara.

- Ali, ko će ih i kako licencirati, posebno je pitanje, na koje verujem da će vreme i ljudi sa glavom, kičmom i obrazom, ipak, pronaći odgovor. Ko povredi osnovne principe novinarstva, trebalo bi da bude kažnjen. Ko i u onoj: ko laže, taj i krade, a ko krade, taj ide u zatvor- direktan je Stanko Pevac.