Sipe položile test namenjen deci
Neverovatan eksperiment sproveden na glavonožcima još jednom je potvrdio koliko je važno ne potcenjivati inteligenciju životinja.
U studiji iz 2021. godine, sipe su bile podvrgnute modifikovanoj verziji čuvenog „testa sa bombonama od sleza“, a rezultati su otkrili da se u njihovom mozgu dešava mnogo više nego što se ranije mislilo, piše Science Alert.
Naučnici veruju da je njihova sposobnost učenja, predviđanja budućih nagrada i prilagođavanja ponašanja verovatno evoluirala, kako bi im pružila ključnu prednost u surovom morskom svetu gde važi pravilo „jedi ili budi pojeden“.
Čuveni „test sa bombonama od sleza“ (marshmallow test), prvobitno poznat kao Stanfordski eksperiment, veoma je jednostavan. Detetu se nudi kolačić sa belim slezom uz obećanje da će, ako ga ne pojede u roku od 15 minuta, dobiti drugi. Sposobnost odlaganja zadovoljstva demonstrira kognitivne veštine kao što je planiranje za budućnost. Zbog svoje jednostavnosti, test je prilagođen i za životinje.
Iako se to ne može verbalno objasniti, životinje mogu da se nauče da će dobiti bolju hranu ako sačekaju. Pored nekih primata i pasa, i vrane su uspešno prošle ovaj test.
Kako su sipe prošle na testu?
Naučnici su ranije otkrili da sipa (Sepia officinalis) može da preskoči svoj jutarnji obrok od mesa rakova ako sazna da je za večeru čeka delikates - škampe. Da bi potvrdili da je u pitanju samokontrola, tim koji je predvodila bihevioralna naučnica Aleksandra Šnel sa Univerziteta u Kembridžu, osmislio je novi eksperiment. Šest sipa je smešteno u akvarijum sa dve komore. Jedna je sadržala manje omiljeni komad sirovih škampa, a druga žive škampe, njihovu omiljenu hranu.
Vrata komora imala su simbole koje je sipa naučila da prepoznaje: krug je značio da vrata treba odmah da se otvore, trougao da treba da se otvore sa zakašnjenjem, a kvadrat da treba da ostanu zatvorena. U ključnom delu testa, manje ukusni škampi bili su dostupni odmah (iza vrata sa krugom), dok su živi škampi bili dostupni tek nakon odlaganja (iza vrata sa trouglom).
Ako bi sipa uzela škampe, živi škampi bi bili uklonjeni.
Sve sipe u eksperimentu izabrale su da sačekaju svoju omiljenu hranu. U kontrolnoj grupi, gde su škampi bili stalno nedostupni (iza vrata sa kvadratom), nisu se ni trudile da čekaju.
„ Sve sipe u ovoj studiji su mogle da sačekaju bolju nagradu i tolerisale su odlaganja do 50-130 sekundi, što može da se uporedi sa onim što vidimo kod kičmenjaka sa velikim mozgom, kao što su šimpanze, vrane i papagaji“, objasnila je Šnel.
Evoluciona prednost strpljenja
Drugi deo eksperimenta testirao je njihovu sposobnost učenja. Sipama su prikazana dva znaka, sivi kvadrat i beli kvadrat, od kojih je jedan bio povezan sa nagradom. Nakon što su sipe shvatile koji znak donosi nagradu, naučnici su promenili pravila.
Zanimljivo je da su sipe koje su najbrže naučile novo pravilo bile one koje su pokazale najviše strpljenja u čekanju na škampe.
Ostaje pitanje zašto su sipe razvile samokontrolu. Kod primata, vrana i papagaja, ova sposobnost je povezana sa korišćenjem alata, skladištenjem hrane ili društvenim životom. Sipe ne rade ništa od toga. Zato naučnici veruju da odgovor ima veze sa njihovom strategijom lova.
„Sipe većinu vremena provode kamuflirane, sedeći i čekajući, što je isprekidano kratkim periodima hranjenja“, rekala je Šnel.
„One prekidaju svoju kamuflažu kada traže hranu, pa su izložene svakom predatoru u okeanu koji želi da ih pojede. Pretpostavljamo da je odloženo zadovoljstvo možda evoluiralo kao nusproizvod ovoga, tako da sipe mogu da optimizuju svoje hranjenje, čekajući strpljivo na hranu boljeg kvaliteta.“
Dokazi o „epizodičnom pamćenju“ su ranije pronađeni kod sipa, a 2024. godine naučnici su izvestili o prvom zapažanju stvaranja lažnih sećanja kod ovih stvorenja. Buduća istraživanja će se fokusirati na to da li su sipe zaista sposobne da planiraju budućnost.
