Zažmuri i oseti luksuz

Razlika između skupo uređenog i istinski luksuznog prostora leži u onome što osetimo kada zatvorimo oči. Lepota bez upotrebljivosti postaje zamka, zaključak je koji se nametnuo posle saveta koje smo dobili od bivše šampionke u jedriličarstvu i državne reprezentativke nekadašnje SCG, dizajnerke enterijera i arhitekte Svetlane Mojić Džakule, koja je sa svojim timom danas svetski poznata u industriji jahtinga, ovenčane globalno brojnim nagradama i priznanjima za dizajn enterijera luksuznih plovila.
– Ušli ste u prostor koji izgleda kao sa naslovne strane. Prva reakcija je oduševljenje. A onda ste pokušali da ga koristite i shvatili da je lep samo dok stojite. Ako ustajanje iz fotelje zahteva batrganje, ako leđa posle pola sata sedenja u sofi mole za spas, to nije luksuz. To je scena. A vi ste publika – pojašnjava Svetlana Mojić Džakula i dodaje da pravi luksuz dozvoljava da dišemo normalno, da koristimo prostor prirodno, bez razmišljanja.

– Zato se prilikom dizajniranja enterijera ne pitamo samo da li je lepo. Već da li poziva da se koristi. Da li nam telo kaže: ovde sam dobro. Udobnost se ne vidi na slici, ali se oseti u svakom pokretu, svaki dan – kategorična je naša sagovornica.
– Neke fotelje izgledaju toliko moćno da vam dođe da ih odmah unesete u svoj životni prostor. Međutim, ako za ustajanje treba zalet, oslonac i koncentracija, to nije to. Isto važi i za klub-stočiće. Oni elegantni, niski, sa staklenim pločama i tankim metalnim nogama, izgledaju kao da su upravo izašli iz kataloga. Ali ako svaki put morate da se savijete kao skijaš da biste spustili šolju kafe, brzo shvatite da ta lepota ima cenu. Zavalili ste se u modernu, duboku sofu. Na prvi pogled, kao stvorena za gledanje filmova. A onda počnete da se nameštate. Leđa traže oslonac, jastuci klize, tonete sve dublje i dublje i kad konačno ustanete, osećate se kao da ste upravo izašli iz fioke – pojašnjava Svetlana slikovito, uz zaključak da udobnost nije naknadna misao. – To je prva stvar koju testiramo pri odabiru elemenata enterijera. Znači, ne gledamo samo kako nameštaj izgleda, već kako telo reaguje. Sedimo, ustajemo, oslanjamo se, vrtimo, merimo koliki osmeh (ili uzdah) izaziva svaki pokret – sugeriše naša sagovornica. – Zato kada kažemo da dizajn testiramo glavom, rukom i leđima to nije metafora, to je metod – nastavlja Svetlana, napominjući da je pravi luksuz kada samo uđeš – i opustiš se.

Kako zvuči

Luksuz ima zvuk. I tišinu.

– S vremena na vreme čujem ljude kako kažu da im treba prostor koji „izgleda skupo”. Tada obično klimnem glavom i dodam: „Pravi luksuz ne leži u izgledu, njega osetimo kada zatvorimo oči.”

Nažalost, mnogo puta sam imala priliku da uđem u prostore, i na kopnu i na vodi, koji su izgledali besprekorno. Sve je bilo kao iz časopisa. I taman kad pomisliš: „To je to”, srce kaže: „Lepo je, ali nekako hladno.” Prostor zvuči kao prazna hala. Oštro. Prazno. Neprijatno. Ako klijenti imaju sreće, rešenje je jednostavno: zavese, meke tapacirane površine, dobar tepih. I odjednom tišina.
Zvuk nije samo tehnički podatak. Zvuk je doživljaj. I ono što je za nekog muzika, za drugog može biti buka, kaže Svetlana dok nam navodi primere.
– U oblasti psihoakustike poznati su primeri koji ovo savršeno ilustruju. Di-džej u tržnom centru pusti hip-hop na 80 decibela. Pored njega fontana pravi buku od 85 decibela. I pogodite na koga se žale posetioci? Na di-džeja, naravno.
Na svadbi buka u sali ume da bude ista kao zvuk cvrčaka, oko 60 decibela. Ali komšije se ne žale na prirodu. Žale su se na svatove. I zato nije uvek stvar u decibelima. Stvar je u tome kako ih doživljavamo.

Miris prostora

– Isto važi i za miris. Uđeš u prostor i sve izgleda savršeno. Ali onda osetiš... jeftinu plastiku. Lepak. Boju. Niko ne kaže ništa naglas, ali svi to primećuju.

Luksuz, s druge strane, miriše na uljeno drvo. Na kožu. Na čistu tkaninu. Na nešto što te ne napada, nego tiho priča: „Dobro došao” – pojašnjava arhitektica.
A šta je sa dodirom?
Kvake, rukohvati, fioke, nasloni, stvari koje svakodnevno dodirujemo, one nam odmah otkriju da li je prostor stvarno kvalitetan ili samo glumi da jeste, kaže Novosađanka Svetlana Mojić Džakula, dodajući da su suptilnosti koje ne primećujete ono što na kraju najviše zavolimo.

Prema tome, luksuz nije u izgledu, on se oseti kada zažmurimo, kada se zavalimo bez grimase, ustanemo bez napora.