Doktor Kraka bio je putokaz u teška vremena

Pre 130 godina u Frankfurtu je osnovana „Krankenhaus Zahsenhauzen”, prva klinika u svetu za lečenje obolelih od šećerne bolesti. Institucija se brzo pročula nadaleko pa su se ovde, pod nadzorom doktora svetskog glasa profesora Karla fon Nordena lečili čak i razni zvaničnici i veliki umetnici, poput kineske carice i ruskog maestra Fjodora Šaljapina. U ovoj uglednoj ustanovi, koja danas pripada ogromnom zdravstvenom kompleksu frankfurtskih UNI klinika, duboki trag ostavio je naš zemljak dr Mihailo Kraković, rodom iz Bele Reke na Zlatiboru, kako pišu „Politici” pripadnici naše dijaspore iz ovog nemačkog grada.

U biografiji Krakovića koju nalazimo piše da je Medicinski fakultet završio kao stipendista JNA, u kojoj je bio sanitetski poručnik, da bi se 1965. godine obreo na prestižnim klinikama Univerziteta „Johan Volfgang Gete”, gde je odradio dve specijalizacije – opštu i traumatološku hirurgiju.

Kao talentovan i marljiv stručnjak dr Kraković je brzo gradio svoju karijeru. Već 1975. je postavljen na poziciju zamenika, a 1978. za šefa hirurgije, da bi od 1991. do penzionisanja 2001. obavljao funkciju medicinskog direktora.

On je gostujući profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu i na Vojnomedicinskom fakultetu u Pekingu. Od 1970. do 1995. bio je zdravstveni savetnik Generalnog konzulata tadašnje Jugoslavije u Frankfurtu. Objavio je mnoge naučne radove u stručnim časopisima Nemačke, Jugoslavije i Kine...

Prema rečima naših sagovornika iz dijaspore, po dolasku u Nemačku mladi doktor osvojio je srce kćerke uglednog frankfurtskog lekara Petera Dusa. Barbara, specijalista neurologije i psihijatrije, postaje njegova životna saputnica i imaju sina.

Doktorki Barbari pripisuju se „nemerljive zasluge u sakupljanju i otpremanju humanitarne pomoći tokom ratova na prostorima bivše Jugoslavije”.

Kada se osamdesetih prošloga veka oko 400 lekara iz Jugoslavije na radu u Nemačkoj okupljalo u Jugoslovensko-nemačkom medicinskom društvu kako bi ostvarili bolji status u ovoj zemlji, dr Kraković je biran stalno za čelnika, sve do raspada ondašnje države, kada u Društvu ostaju uglavnom srpski doktori. Zahvaljujući svom ugledu, bio je spona i posrednik u kontaktima svih jugoslovenskih, potom posebno srpskih i nemačkih lekara i zdravstvenih ustanova.

U „srpskoj frankfurtskoj koloniji” doktor Kraka je zbog svojih vrlina uživao ogroman ugled. A kada je počeo krvavi rasplet drame devedesetih, lekari koji su ostali u jugoslovensko-nemačkom medicinskom društvu usredsredili su aktivnost na humanitarnu pomoć svojoj matici. Na ovom polju se naročito, pored Krakovića, istakao i njegov saradnik dr Mihailo Rundo.

„Oni su ličnim primerom bili putokaz, spiritus movens i presudno uticali da se okupi i pokrene jedna velika zajednica dobrih ljudi u teška vremena za naš narod”, pišu Srbi iz Frankfurta. Treći frankfurtski dobrotvor bio je i nedavno preminuli hirurg dr Bora Mioković.

Razlog da predstavnici naše dijaspore pišu ovih dana našem listu je to što je doktor Kraka upravo ušao u svoju desetu deceniju, te su odlučili da mu podsećanjem požele „dobro zdravlje i blaga leta”.

M. Nikić

(Foto:grafije lična arhiva

Potpisi

1

2 Nedavno sa suprugom Barbarom u obilasku Srbije

3 Sa svojim timom u frankfurtskoj klinici

4 Doktor Kraka ostavio je utisak na mnoge važne ličnosti