Kraj leta uvek donosi osećaj promene. Dok priroda polako prelazi iz vreline u blagu jesenju svežinu, i naš dom postaje mesto koje traži osveženje. Novi sloj boje ili nežna tekstura na zidovima može da unese potpuno drugačiju atmosferu, podsećajući nas da sezonske promene nisu rezervisane samo za garderobu i pejzaže, već i za prostor u kojem živimo.

Upravo su kasno leto i početak jeseni vreme kada molerski radovi dolaze do izražaja: zidovi se brže suše, vazduh je dovoljno suv i prijatan, a svežina koju nova boja donosi postaje prirodan uvod u sezonu u kojoj više boravimo u zatvorenom prostoru.

Suv vazduh ubrzava sušenje boje i smanjuje rizik od mrlja, kapanja ili neujednačenog sušenja, dok umerena temperatura olakšava rad i sprečava preterano brzo sušenje — što kod nekih boja može da dovede do nepravilne teksture, piše Better Homes & Gardens.

Dobri su uslovi i za nesmetanu ventilaciju: otvoreni prozori i promaja pomažu izlasku isparenja i podižu komfor tokom rada. Takođe, posle vrhunca letnjih radova, možda je lakše pronaći slobodnog, kvalitetnog molera sa povoljnijim cenama, piše Hemlock.

Jedan od trendova u usponu, posebno za jesen/zimu 2025, poznat je kao „nijansiranje bojama” (color capping). To je novi trik sa farbanjem, koji stručnjaci za dizajn koriste kako bi soba izgledala veća i podrazumeva korišćenje tonalnih nijansi iste boje — svetlije na zidovima, srednje na lajsnama i tamnije na plafonu, koje stvaraju efekat senke koji daje dubinu i čini da plafon izgleda više, piše Ideal HomeLivingetc.

„Ova tehnika dodaje dimenziju, naglašava arhitektonske detalje i može optički da poveća prostor”, ističe Helen Šo za Livingetc.

Murali se vraćaju u život

Nekada rezervisani za fasade zgrada i javne površine, murali su poslednjih godina postali jedno od najpoželjnijih rešenja u enterijeru. Umesto da zid bude samo neutralna pozadina, on postaje platno na kojem se ispisuje priča doma.

Od apstraktnih formi i vibrantnih boja, preko prirodnih pejzaža i cvetnih motiva, pa sve do personalizovanih ilustracija, murali unose dinamiku, emociju i karakter u prostor.

Prema pisanju Tajmsa, murali su u 2025. godini „najpoželjniji zidni ukrasi, jer kombinuju dekoraciju i umetnost, pretvarajući zidove u galeriju koja odražava ličnost stanara”. Dizajner Žermejn Galaher za list ističe da murali „mogu da budu suptilni i nežni, ali i hrabri i monumentalni,kao i da u oba slučaja unose unikatnu atmosferu koju nijedna obična boja ne može da pruži”.

Apstraktni murali – Fluidne linije, geometrijski oblici i slobodne kompozicije daju prostoriji savremen i dinamičan duh. Idealni su za dnevne sobe i radne prostore, jer stimulišu kreativnost.

Botanički motivi – Cveće, lišće i pejzaži vraćaju prirodu u unutrašnjost. Umirujući i svež izgled čini ih čestim izborom za spavaće sobe i trpezarije.

Minimalistički murali – U duhu skandinavskog i japanskog stila (Japandi), mural može da bude jednostavna linija ili diskretan akcenat u boji, što prostoru daje smirenost i eleganciju.

Personalizovani murali – Umetnici sve češće stvaraju murale po narudžbini, prema ličnim željama i sećanjima klijenata – poput motiva sa putovanja, porodičnih simbola ili omiljenih citata.

Optičke iluzije (trompe-l’œil) – Zidovi se pretvaraju u prozore ka izmišljenim pejzažima, gradovima ili trodimenzionalnim oblicima. Ovaj stil dodaje dubinu i iluziju većeg prostora.

Prednost murala u domu je njihova unikatnost, jer nijedan mural nije identičan drugom, a prostor dobija originalan pečat. Kada se zaštite lakom ili završnim slojem, murali traju jednako dugo kao i standardno bojeni zidovi.

Mural stvara fokus, centralnu tačku u prostoru i zamenjuje potrebu za dodatnim dekorom ili slikama, a ima i psihološki efekat, jer boje i oblici na zidu utiču na raspoloženje i podstiču dobru energiju.

Za manje prostore birajte svetle i prozračne motive, dok veće sobe mogu da „podnesu” snažne i tamnije kompozicije. Počnite od jednog, akcentnog zida, a ne cele prostorije.

Kod profesionalnih murala, obavezno koristite zaštitni premaz da bi boje zadržale intenzitet.

U modernim enterijerima popularna je i opcija muralskih tapeta – fabrički štampane scene koje se jednostavno nalepljuju, a deluju poput ručno oslikanog zida.

Murali nisu prolazni trend već povratak ideji da zidovi mogu da budu jednako izražajni kao i umetničko platno. Oni unose život, karakter i unikatnost u dom.

„Mural nije samo dekoracija – on je priča koju zid šapuće svom prostoru”, kaže umetnica Tes Njual za Tajms.

Zidovi i plafoni sa teksturom

Trend za 2025. uključuje zidove sa teksturom — tapete na plafonima, dekorativnu štukaturu (žbuku) i druge strukturalne površine koje dodaju dimenziju i atmosferu prostoru, piše Decorilla.

Venecijanska žbuka, mikrocement i mineralni premazi vraćaju se na velika vrata. Njihova prednost je što stvaraju prirodne, mat ili blago sjajne površine koje deluju istovremeno rustično i sofisticirano. Ovakvi zidovi često podsećaju na antičke palate ili mediteranske kuće, ali u modernim domovima dobijaju minimalistički i topao izgled.

Za one koji žele brzu promenu, tapete sa 3D efektom ili reljefnim dezenom nude elegantno rešenje. Od suptilnih linija i geometrijskih formi, pa sve do imitacija betona, cigle, drveta ili tkanine, ovakve tapete daju iluziju dubine i čine da prostor izgleda bogatije.

Plafoni se, takođe, sve više posmatraju kao „peto zidno platno”. Umesto da ostane beo i zanemaren, plafon dobija obloge od tapeta, štukature ili čak drvenih panela. Na taj način, prostor dobija osećaj potpunosti i topline. Who What Wear navodi da su u 2025. godini „plafoni sa teksturom i bojom ključni element za stvaranje luksuznog ambijenta”.

Trend vraćanja prirodi donosi zidove od sirove cigle, kamena ili obložene drvetom. Ovi materijali ne samo da unose toplinu, već i utiču na akustiku, pa prostor postaje prijatniji za boravak.

Prednosti teksturiranih zidova i plafona su što nude dugotrajnije i otpornije površine od klasičnog krečenja.

Dekorativne iluzije

Klasične tehnike poput lažnog mermera, imitacije drveta, orijentalnih i evropskih tehnika, poput venecijanskog gipsa, fresaka i drugih finiša, razotkrivaju bogatu istoriju tehnika koje oponašaju materijale ili čak optički varaju gledatelja.

Tehnika Trompe-l'œil omogućava iluziju trodimenzionalnosti direktno na zidu. Cilj ove tehnike, koja u bukvalnom prevodu znači „prevariti oko”, jeste da stvori iluziju trodimenzionalnog objekta ili prostora na ravnoj površini zida ili plafona. Kada je izvedena vešto, zid izgleda kao da se „otvara” u dubinu, u prozor, nišu ili čak potpuno zamišljeni pejzaž.

Ključ Trompe-l'œil tehnike je svetlo i senka. Moler mora biti umetnik koji pažljivo koristi gradacije boja i senčenja da bi stvorio iluziju volumena. Tonovi postepeno prelaze od svetlih ka tamnim, simulirajući stvarno osvetljenje. Boje se nanose u tankim slojevima. Često se prvo rade osnovni oblici, zatim detalji, a na kraju završno senčenje i osvetljavanje. Svaki sloj mora da bude suv pre nanošenja narednog, kako bi se zadržala preciznost detalja.

Kada je mural završen, često se nanosi zaštitni prozirni lak (mat ili sjajni, zavisno od željenog efekta). To produžava trajnost boja i olakšava čišćenje.