Malo ko bi pomislio da su i električne žice i dalekovodi uzrok velikog pomora ptica. Do sada smo obično čitali i slušali o krivolovu, švercu ili stradanju od otrova i pesticida koji se koriste u poljoprivredi. Međutim, istina je da desetine miliona ptica širom sveta, svake godine, strada upravo usled udarca u dalekovode ili od strujnog udara.

Za 15 meseci istraživanja u Podunavlju je pronađeno 2.100 ptica koje su stradale na dalekovodima, od toga u Srbiji 1.194 – a najviše u Vojvodini gde je najmanje drveća. Najugroženije su vrane, rode i grabljivice, pokazuju podaci Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

– Električni stubovi, žice i objekti za transformaciju napona su odavno postali deo prirodnog staništa koje ptice koriste za odmor, osmatranje plena prilikom lova ili pak za gnežđenje. To je posebno izraženo u Vojvodini koja je najmanje pošumljena regija, s najviše ravnih obradivih površina, pa su u ovakvim okolnostima električni stubovi jedina mesta koja ptice koriste tokom različitih aktivnosti. Bele rode koje žive u selima u najvećoj meri gnezde se upravo na banderama, što pre nekoliko decenija nije bio slučaj. Ukoliko su dizajnirani tako da budu bezbedni za ptice, dalekovodi mogu da imaju pozitivnu ulogu. Kod nas to još uvek nije većinski slučaj, pa su zapravo oni razlog velikog stradanja ptica – objašnjava Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Vojvodina je i najlakša za mapiranje opasnih područja utoliko što je ravna i pregledna. Odatle ima i najviše podataka delom zbog razvijenije mreže istraživača, a delom i zbog međunarodnog projekta „LIFE Danube Free Sky” koji se upravo bavi sprečavanjem ovih problema duž toka Dunava. Dalekovodi su posebno opasni tamo gde su velika okupljališta ptica, duž njihovih selidbenih koridora ili pored velikih izvora hrane kao što su, nažalost, deponije.

– U Srbiji najviše stradaju gačci, sive vrane, čavke i svrake. Među stradalim pticama su i bele rode, dnevne i noćne grabljivice, posebno mišari i vetruške. Tokom petnaestomesečnog projekta istraživali smo gotovo 500 kilometara dalekovoda srednjih napona i to je zapravo samo vrh ledenog brega ovog problema – kaže Stojiljković.

Na pitanje kako elektromrežu učiniti sigurnijom po ptice, naš sagovornik objašnjava da takozvani diverteri imaju funkciju preusmerivača leta, pomeraju se i reflektuju svetlost tokom dana, a svetle i u mraku, signalizirajući pticama da se na pravcu leta nalazi prepreka. Tako one blagovremeno mogu da preusmere svoj let. Takođe, izolacione kape koje se postavljaju omogućuju pticama bezbedno sletanje, bez mogućnosti da svojim telom naprave kratak spoj i stradaju od strujnog udara.

Drastični slučajevi stradanja ptica na dalekovodima zabeleženi su u selu Potočac kod Paraćina, gde su 2019. pronađene čak 44 bele rode i druge vrste, a i lane je bila slična situacija. Pronađeno je 30 stradalih belih roda i devet vrana. Kako je teren nepregledan, stvaran broj stradalih je zasigurno daleko veći. Do tačnih podataka teško je doći jer mnogi nisu dovoljno svesni postojanja ovog problema i važnosti da se ovakvi slučajevi prijave. Mreža volontera i saradnika nije dovoljno razvijena da bi se dobila prava slika. Ali, prema podacima za 2023. godinu, na osnovu 93 sporadično sakupljena podataka ustanovljeno je stradanje 21 vrste ptica: 20 gačaca, 19 belih roda, 12 svraka, 8 čvoraka...

U Srbiji je registrovano više od 380 vrsta ptica. Pod nekim vidom zaštite je 360, a 123 vrste su ugrožene i preti im nestajanje.

Saradnja sa EU i Elektrodistribucijom

– Projekat „LIFE Danube Free Sky”, započet 2020, sufinansiran je iz programa Evropske unije koji se odvija u sedam podunavskih država. U njemu učestvuje i naša organizacija i Elektrodistribucija Srbije, koja je na 40 kilometara dalekovoda postavila 3.340 divertera i dodatno na 576 najopasnijih stubova postavljene su 1.454 izolacione kape. Prošle godine Elektrodistribucija Srbije počela je i s postavljanjem 900 platformi za gnežđenje belih roda – kaže Stojiljković.