Svako kroji život po svojoj meri
Glumica Tamara Dragićević imala je sreću da dobije nekoliko upečatljivih uloga još na studijama zahvaljujući kojima je stekla popularnost.
Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta, 2011. godine. Gledali smo je na malom ekranu kao jednu od sestara Salom („Miris kiše na Balkanu”). Bila je i lepa Eli („Montevideo, Bog te video”), Maja („Žigosani u reketu”), čuvena košarkašica Sonja Mladenović („Prvaci sveta”), narodna pevačica Silvana Armenulić („Toma”), a evo ovih dana ponovo je gledamo u liku Nadice u „Vojnoj akademiji”, prvoj domaćoj TV seriji koja prikazuje život kadeta i kadetkinja. Seriji, u režiji Dejana Zečevića, koja je iznedrila mnoge mlade glumce.
„Vojnoj akademiji” emitovala se od 2012. godine do 2020. godine, a sada se reprizira u ciklusu „Letnja serijska avantura” na RTS 1.
Tamara Dragićević je kao kao TV kadeti morala da prođe potpunu obuku…
– Morali smo da ustajemo u zoru, da naučimo da nameštao krevet, da znamo kako se slaže čaršav, kako se okreću jastuk i pidžama, gde stoje cipele, kako stoji oprema, kako se opasač namešta, te na koju stranu ide beretka – kaže glumica. – Kada te to nauče onda sve postaje rutina. Iako nam je bilo interesantno, svi smo bili u čudu. Jer, o svemu smo morali da vodimo računa da bi u što boljem svetlu prikazali život kadeta. Vojska je to! Tu se poštuje red i vlada disciplina. A ima i ljudi koji sve to znaju, pa će reći: evo, to nisu dobro uradili... Pucali smo iz puške, bacali bombe... Išli smo i u Paraćin na vojne vežbe. Jedan dan smo snimali i na „Pasuljarskim livadama”. Bio je takav pljusak, a mi nasred livade... Uh, kad se setim toga... Taman objave da je snimanje završeno, a ono sunce grane (smeh). Puno je bilo mladih ljudih, pa nam je bilo lepo. Ja sam snimala sa svoja dva klasića, sa Ivanom Mihailovićem, koji igra Klisuru, i Jelisavetom Orašanin. Ona u seriji igra Roksandu. Ali…
Zbog narušenog zdravlja njena kadetkinja Nadica je bila prinuđena da napusti Vojnu akademiju. U tim teškim trenucima, uz nju je sve vreme njen dečko, kapetan Džaković.
Dok nam je govorila o svojoj Nadici i ljubavi koju njena junakinja gaji prema kapetanu Živojinu Džakoviću nije joj se skidao osmeh sa lica...
– Ne kažu ljudi bez veze da se suprotnosti privlače – kaže uz osmeh. – Nadica ne zatvara usta, kao što ja sada pričam sa vama kao navijena, a njen Džaković je nekako uvek zbunjen, ali podržava je. Ljubav im je nevina, lepa, čista. Lepo je razvio njihovu ljubavnu priču Gordan Mihić.
Privatno, i Tamari Dragićević se, između snimanja druge i treće sezone „Vojne akademije”, dogodila ljubav – ona prava. Udala se 2016. za glumca Petra Benčinu, sa kojima ima troje dece.
Danas je član ansambla pozorišta Atelje 212.
O tome koja joj je uloga bila draža, lakša... ili, jednostavno izazovna, rekla je:
– Pamtiću sve! I sve su mi drage. Eli je ozbiljna devojka. Stroga. I zbog dečka i zbog sebe. Sve radi kako treba. Buki je drugačija, savesna, posvećena porodici, dok je Nadica jedna brbljivica koja zna šta hoće. Prijalo mi je da je igram. Negde je slična meni. Stalno priča, opuštena je, vesela... Imala sam tu slobodu da se nasmejem u kadru, da pričam brže, da se naljutim. Buki je već zrela žena koja ima ozbiljnu porodičnu tragediju. Lik je postojao, pa je to podrazumevalo da se njim bavim; da pronađem slike; da saznam kako je živela porodica Salom; da proživim Bukinu tešku sudbinu, koju, hvala Bogu, do sada nisam osetila.
Veruje da svako kroji život po svojoj meri.
Da li je njen profesor Dragan Petrović Pele bio zadovoljan onim šte je pokazala na filmu i televiziji?
– On nije imao običaj da nas hvali. Uvek je imao reč podrške, ali je gleda da ne preteruje i ne ušuška nas previše. Da ne poletimo visoko. Jer, ceo život se uči. U seriji „Montevideo” on je moj otac, a u „Mirisu” ljubavnik, bio mi je partner u dva velika projekta, što mi je jako prijalo. Sva iskustva mi mnogo znače.
