Leto – vreme kada vrebaju „krvni neprijatelji”
Lepo vreme donosi mnogo igre na otvorenom, ali i opasnosti od buva, krpelja, komaraca
Koji su najčešći problemi sa kojima se suočavaju kućni ljubimci tokom leta i kakve sve rizike nose visoke temperature? Šta sami možemo da učinimo, a kada je važna pomoć veterinara za naš magazin govori Mihailo Ivanović, doktor veterinarske medicine iz ordinacije „Faunus”.
Svako godišnje doba sa sobom donosi svoje lepote ali i opasnosti kako za nas tako i za naše ljubimce. Leto naravno nije nikakav izuzetak. Iako nam omogućava da sa svojim ljubimcima, prvenstveno psima, uživamo u svim letnjim čarima, avanturama, ludorijama ili naprosto dokolici, sa letom takođe nadiru i horde krvnih neprijatelja naših četvoronožnih ukućana – buve, krpelji, komarci i drugi manje poznati paraziti i insekti. Svi oni prisutni su doduše još od ranog proleća, ali topli letnji meseci sa dovoljno padavina podjednako im odgovaraju.
Ove tri glavne grupe krvopija nesumnjivo su dosadne i najblaže rečeno ne preterano privlačnog izgleda, ali prava opasnost se krije u njihovoj unutrašnjosti.
U praksi se najčešće srećemo sa problemima koje izazivaju buve. Sam boravak buve na svim toplokrvnim životinjama motivisan je prvenstveno buvinom potrebom za hranom, tj. krlju. Najčešći problem koji vlasnici primećuju kod svojih ljubimaca jeste naravno svrab, odnosno češanje. U velikom broju slučajeva ovo je simptom alergijske reakcije na pljuvačku buve. U zavisnosti od stepena (težine) alergije i samo jedan ujed buve može dovesti do intenzivnog svraba i češanja, pojave rana pa i bakterijskih infekcija kože. Pored ovoga buve takođe služe i kao prenosioci nekih drugih bolesti, pa čak i parazita. Važno je napomenuti da kod mladunaca ili slabih i iscrpljenih životinja samo uzimanje krvi većeg broja buva može dovesti do ozbiljne anemije pa čak i uginuća.
Budući da buvama odgovara gusto krzno i nešto viša telesna temperatura naših ljubimaca, mogli bismo da pomislimo da smo mi ljudi bezbedni od njihovog terora, ali je ovo samo donekle tačno. U momentu kada se buve prenamnože na našem ljubimcu i usele u stan ili kuću i počnu da legu jaja po skrovitim mestima, ormanima, lajsnama parketa, možemo očekivati da postanu noćna mora i za ljude.
Krpelji su takođe veoma česti podstanari pasa i mačaka. Kiriju ne plaćaju već je naplaćuju, i to krvavo. Pored očigledne štete koju prave isisavanjem krvi, krpelji mogu biti prenosioci veoma ozbiljnih bolesti. Krpeljska groznica (babezioza) bolest je koja dovodi do intenzivnog raspadanja crvenih krvnih zrnaca, jake anemije, žutice, visoke temperature i pojave tamnožutog do braon urina i može biti smrtonosna u velikom broju slučajeva ako se na vreme ne prepozna i ne leči. Pored nje krpelji kao i nama prenose lajmsku bolest, tj. njenog uzročnika, i bolesti slične njoj kao što su erlihioza i anaplazmoza. Karakteristika ovih bolesti je podmuklost, mogu proći meseci pre nego što se bilo kakvi simptomi ispolje, a sami simptomi mogu biti raznoliki i nespecifični. Na sreću, razvoj laboratorijske dijagnostike nam je omogućio da ih dijagnostikujemo u veoma ranoj fazi i uspešno lečimo.
Naravno, ne smemo zaboraviti ni rizike koje sa sobom donose vrućine. Naši četvoronožni prijatelji vrlo rado će nas pratiti svuda i u svim vremenskim uslovima, ali im leti može biti dosta teže da se rashlade nego nama. Psi i mačke za razliku od nas imaju znojne žlezde samo na šapama tako da višak toplote odaju na druge načine – prvenstveno dahtanjem, ali i lizanjem krzna kako bi isparavanjem pljuvačke odali deo toplote, traženjem senovitih hladnijih mesta i kvašenjem.
Na pregrevanje su posebno osetljivi psi sa kraćim njuškama kao što su buldozi, mopsi, pekinezeri, boston terijeri i slično i dugodlake životinje i tokom velikih vrućina ne treba ih duže izlagati suncu. Osim u jutarnjim i večernjim satima šetnje treba da budu kratke koliko da mogu da obave svoje fiziološke potrebe. Vožnju treba izbegavati naročito kada su u pitanju mačke, budući da svaka vožnja predstavlja stresan događaj, što može uzrokovati porast telesne temperature u bilo koje doba godine, a naročito leti. Naročito je važno da ljubimce ne ostavljate u skučenim prostorima bez cirkulacije vazduha kao što su npr. automobili, čak i ako mislite da će to biti „samo na kratko”.
Kao za sebe nosite i vodu za svog ljubimca, a u slučaju da posumnjate da vaš ljubimac ima toplotni udar, obratite se veterinaru, ne rizikujte sa lečenjem u kući.
Naravno, bilo bi izuzetno nepošteno ne setiti se naših četvoronožnih sugrađana bez stalne adrese jer oni su uvek ugroženiji od nas i naših kućnih ljubimaca. Našim uličnim ljubimcima mnogo znači činija čiste vode na 40 stepeni Celzijusa, znači im i sklonište od sunca, znači im prilika da se ušunjaju u naše rashlađene haustore i uvek im znači nežna ruka, maženje i lepa reč.
