Ulaznica za mesta s razglednica

Ovoga leta svako ko hoće da obiđe elitna i najposećenija grčka ostrva Mikonos i Santorini mora pre nego što kroči na njihovo tle da plati taksu od 20 evra. Bilo da ostaje duže, ceo dan ili nekoliko sati. Takođe, ovu jednokratnu „kartu” za ulazak na poznata mesta sa svetskih razglednica plaćaju svi – od dece do najstarijih gostiju, bilo da dolaze kruzerima ili na drugi način. Plaćanja takse nisu pošteđeni ni invalidi, niti bilo koje posebne grupe, a putnici s brodova, kojih je najviše, u luku ne mogu da kroče ako je ne plate.

O najnovijim taksama je naše agencije i turiste, kojih doduše nema mnogo na ovim ostrvima, na ovaj način obavestio zvanično Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije – JUTE. On za „Magazin” objašnjava da zaduženi za naplatu na izlazu s velikih brodova skeniraju brodske kartice putnika, upisujući taksu na njihov račun.

Takse su uvedene u cilju suzbijanja prekomernog turizma u opterećenim evropskim gradovima i letovalištima. One bi trebalo da smanje ogroman broj ljudi u najatraktivnijim turističkim mestima tokom sezone, kao i da komunalnim službama omogući da isprazne kante, počiste ta mesta i da se odvija normalan život. Takse su i namenjene ekologiji, unapređenju života i održivosti ovakvih mesta.

Ali one su i ekonomska mera, jer je njihova namena i da se smanji broj prolaznih gostiju, onih koji dođu na dan-dva, objektivno ne potroše veći novac, a prave veliku gužvu i dižu cene života i stanovanja u turističkim „enklavama”. Zato je njihov iznos najveći u sezoni – cena od 20 evra na dva poznata grčka ostrva važiće do 30. septembra. U kasnijoj kupališnoj sezoni do 1. novembra iznosiće 12 evra, dok u vansezoni od 1. novembra do 31. marta cena je četiri evra, takođe za sve kategorije gostiju.

„Grčka je uvela takse za iskrcavanje s kruzera i u svim ostalim lukama. Cene se uglavnom kreću oko pet evra u centralnoj sezoni, tri evra su u oktobarskoj – prvoj vansezoni, a evro u vansezoni”.

I Dubrovnik uveo taksu

Sagovornik podseća da je prvo u Veneciji prošle godine uvedena jednokratna taksa od pet evra za dnevne posetioce. Danas isto toliko košta ukoliko se ne plati onlajn preko gradskog portala četiri dana ranije, inače je 10 evra, a kazna ako nemate potvrdu o uplati je do 300 evra. Takse se ne naplaćuju invalidima, stanovnicima regije Veneto i njihovim gostima. Prošlogodišnja naplata obogatila je gradsku kasu za 2,4 miliona evra.

Seničić turistima savetuje da u Veneciji odsednu van grada, u mestima gde je smeštaj jeftiniji, može da se nađe parking, a često se uz to dobiju karte za gradski autobus i za brod.

Posetioci koji uplate hotelski ili privatan smeštaj u samoj Veneciji izuzeti su od plaćanja jednokratne takse, jer plaćaju boravišnu. U tom gradu su zabranjeni upotreba zvučnika i istraživanje gradskog jezgra biciklima, a broj grupa ograničen je na 25 ljudi.

I Dubrovnik je uveo taksu od pet evra za putnike s kruzera koji obilaze Stari grad, čak je najavljeno da će se ona povećati na deset evra.

Teško je naći meru, dodaje sagovornik, ali se u svetskim „turističkim mekama” dovijaju kako da turizam koristi gradu, a da ne ometa njegov život. Ovakve odluke štite i turiste – nedavno je zabeležen slučaj naše turistkinje koja je zbog kašnjenja avionskog leta na datum rezervacije stigla s decom neplanirano posle ponoći u sanjanu Barsu, da bi joj vlasnik stana saopštio da je soba upravo izdata zato što nije stigla na vreme.

„Ne očekujem velike efekte kada je reč o smanjenju broja turista, mislim da ove mere neće mnogo uticati na one koji baš žele da vide poznata mesta. Po dosadašnjim saznanjima, ni Dubrovnik ni Venecija ne beleže manje gostiju. S druge strane, niko i ne želi da lokalno stanovništvo ostaje bez posla i pretrpi tako ogromnu štetu. Ali mislim da takse i ograničenja dozvola mogu da unaprede i donekle srede komunalni život, doprinesu čistoći gradova, ali i unesu nešto reda u turizam.”

Kako je u Majamiju i u Kini

Seničić napominje i uspešne primere iz razvijenih država: „U prestonici kruzera Majamiju sve komunalne i infrastrukturne službe izmestili su u deo koji je na suprotnoj strani od turističke zone, tako da je čak i stanovništvo koje radi u turizmu počelo da kupuje kuće i stanove u predgrađima u kojima može mirnije da se živi, tačnije, da se izmešta iz atraktivne centralne zone.”

Tako stanovnici Majamija od kojih mnogi žive u neboderima iznad poznate plaže Saut bič i ne razmišljaju o turistima. Ujedno, centar plaže ostaje samo turistima. Uspeli su da pomire dva života u gradu.

Ipak, objašnjava sagovornik, tome doprinosi veliko prostranstvo kojim je Majami između močvara Everglejds i zaliva Biskejna okružen. Sličnu mogućnost ima Kina, zemlja ogromnog broja stanovnika, danas i turista ali i – velikog prostranstva. Tome da ne postoji sudar turističke najezde i mnogoljudnog kineskog stanovništva doprineo je i napredak u tehnologiji i izgradnji koji je omogućio duple auto-puteve, tunele, brzo i lako kretanje, rešenja budućnosti. Ali, po nekim podacima, Peking godišnje ulaže četiri milijarde dolara.

„Od 150 miliona kineskih turista koji godišnje putuju po svetu, mnogi obilaze svoje gradove i borave na Južnom kineskom moru, gde je sve više i ruskih i ukrajinskih turista i – sve funkcioniše. Stranim turistima se odmah omogući kineska aplikacija preko koje sve plaćaju telefonom, te se i zato sve brže odvija. Treba pogledati u budućnost”, savetuje Seničić.

Protesti u Veneciji

Osim ranijih manjih lokalnih protesta, zabeleženi su i nedavni, protiv glamuroznog venčanja osnivača „Amazona” Džefa Bezosa i Loren Sančez. Zbog negodovanja je, između ostalog, organizacija venčanja bila skromnija od prvobitno planirane, a par je odlučio da umesto da primi poklone, uputi donacije kancelariji Uneska u Veneciji i tamošnjem Međunarodnom univerzitetu.

Barselona preplavljena turistima

Poznati su i protesti vodenim pištoljima u Barseloni, kada su stanovnici ovoga grada prskajući turiste pokazali da nisu uvek dobrodošli. Poslali su im snažnu poruku da stanovništvo jedva izdržava uslove u kojima živi. Jer, postaje sve teže održavati higijenu u gradu s toliko turista, a znatno se povećavaju cene prodaje i izdavanja nekretnina za same stanovnike Barselone, što znatno utiče na troškove njihovog života. Zato su nadležni odlučili da ograniče broj dozvola za izdavanje privatnog smeštaja. Tačnije, ne može svako da se registruje da izdaje stan, već je taj broj limitiran na oko 40.000 smeštajnih jedinica i to će važiti od Nove godine.

„Iako je Barselona drugi po veličini španski grad koji ima svoj život i nezavisno od turizma, činjenica je da veliki broj lokalnog stanovništva ovde živi zahvaljujući velikom turističkom prometu. Kada bi u Barseloni prestao turizam, ova metropola bi se ispraznila, a stanovnici koji su dobrim delom zaposleni zahvaljujući njemu ostali bi bez značajnih prihoda”, objašnjava Sjeničić.

Brana za turiste i u Kjotu, zahtevi sa Monmartra

I Japan je pribegao uvođenju ograničenja broja stranih, ali i domaćih turista. Prekomerni turizam se najviše oseća u oblasti Kjota, čuvenog hrama Kijomizu-dera, mesta na kojima su nekada živele gejše. Na Monmartru su ovih dana zatražili taksu za posetu najstarijeg dela Pariza, čija je infrastruktura sa porastom turizma posle Olimpijade, opterećena.