Novi genetski test može da predvidi gojaznu decu
Novi test pomaže u predviđanju koja deca se suočavaju sa najvećim genetskim rizikom od visokog indeksa telesne mase (BMI) kasnije u životu. To bi moglo pomoći roditeljima da rano uspostave zdrave navike.
Novi test, koji je sastavio veliki tim međunarodnih istraživača, poznat je kao poligenski skor ili PGS. Ovi rezultati se koriste za grupisanje genetskih varijacija kako bi se predvidela određena karakteristika, što je u ovom slučaju BMI.
„Ono što čini rezultat tako moćnim je njegova sposobnost da predvidi, pre pete godine, da li je verovatno da će dete razviti gojaznost u odraslom dobu, mnogo pre nego što drugi faktori rizika počnu da oblikuju njihovu težinu kasnije u detinjstvu”, kaže genetski epidemiolog Roelof Smit sa Univerziteta u Kopenhagenu u Danskoj.
Važno je napomenuti da test nije baš tako jednostavan kao što možda zvuči, piše Science Alert. Prvo, genetika objašnjava samo relativno mali deo rizika za visok BMI. I drugo, sve veći broj istraživanja sugeriše da se udaljavamo od BMI kao mere gojaznosti i zdravlja uopšte. Ipak, istraživači tvrde da je novi PGS test do dvostruko tačniji od drugih te vrste. Napravljen je od baze podataka genetskih informacija prikupljenih od više od 5,1 miliona ljudi.
Nakon što su sastavili test, istraživači su ga zatim isprobali na nekoliko odvojenih zdravstvenih baza podataka, pokrivajući stotine hiljada pojedinaca. U ovim skupovima podataka zabeleženi su i genetski podaci i BMI tokom vremena. Istraživači su dodali PGS drugim prediktorima BMI i otkrili da su viši PGS rezultati povezani sa većim povećanjem telesne težine kod odraslih. Tačnost PGS-a u predviđanju varijacija BMI zavisila je od starosti i porekla. Rezultati PGS-a u dobi od 5 godina objasnili su 35 procenata varijacije BMI u dobi od 18 godina. Za Evropljane srednjih godina, to je činilo 17,6 procenata varijacije. U drugim grupama je bilo mnogo niže: samo 2,2 procenta za ruralne Ugandance, na primer. Ovo je verovatno zbog nedovoljne zastupljenosti u podacima o obuci i veće genetske raznolikosti u afričkim populacijama, kažu istraživači.
Još jedan zanimljiv nalaz iz studije: oni sa jačom genetskom predispozicijom ka većem BMI zapravo su izgubili više težine tokom prve godine programa za mršavljenje, iako su takođe imali veću verovatnoću da kasnije povrate težinu.
„Naši nalazi naglašavaju da osobe sa visokom genetskom predispozicijom za gojaznost mogu više reagovati na promene načina života i stoga su u suprotnosti sa determinističkim stavom da je genetska predispozicija nepromenljiva”, pišu istraživači.
Ideja je da ako se BMI može preciznije predvideti u ranom uzrastu, to toj deci i njihovim roditeljima daje veći vremenski okvir da usade zdravije navike u vezi sa ishranom ili nivoom aktivnosti, što ima potencijal da utiče na BMI.
„Ovaj novi poligenski skor predstavlja dramatično poboljšanje prediktivne moći i korak napred u genetskom predviđanju rizika od gojaznosti, što nas približava klinički korisnom genetskom testiranju”, kaže genetičarka Rut Lus sa Univerziteta u Kopenhagenu.
