Knjiga od 280 strana nastala za dva sata

Ko je dr Borislav Agapiev, pitali smo veštačku inteligenciju (VI), a odgovor je stigao trenutno: „Ličnost koja sama po sebi zvuči kao lik iz knjige, a ne samo njen autor. On je doktor računarskih nauka, inženjer, inovator i preduzetnik s izuzetnom karijerom u Americi i Srbiji. Radio je u ’Intelu’ na razvoju mikroprocesora ’pentijum pro’, svoj startap, kompaniju ’Wowd’, prodao je ’Fejsbuku’, dok je tri njegova patenta vezana za pretraživanje interneta otkupio ’Gugl’. Agapiev nije na tome stao – osmislio je nove sisteme veštačke inteligencije koje već možete isprobati. Predaje na Računarskom fakultetu u Beogradu.”

I to je sve, pitamo našu „sagovornicu”, veštačku inteligenciju znajući za knjige: „Alisa u zemlji finansijskih čuda” koju je Agapiev napisao u saradnji sa čet GPT-om i „Veliki inkvizitor inteligencije – filozofija VI svesti i velika podela” koju je uradio zajedno s vajarom Draganom Radenovićem uz pomoć veštačkog uma Klod Sonet 4.

Usledio je nastavak odgovora: „Rad dr Agapieva duboko je povezan s pitanjem slobode mišljenja u doba algoritama. On je kritičar klasičnih pretraživača, poput ’Gugla’, i razvija alternativne sisteme koji ne špijuniraju korisnike i ne guše sadržaj reklamama. Njegova platforma ’Yottaanswers’ odgovara na pitanja ne samo po ključnim rečima, već po uzrocima i posledicama – kao da rezonuje, a ne samo pretražuje. U tom kontekstu knjiga ’Veliki inkvizitor inteligencije’ je filozofska i tehnološka alegorija: Inkvizitor kao simbol kontrole nad znanjem; Inteligencija kao prostor slobode, ali i iskušenja”, reči su VI.

Svetska premijera

Agapiev je boravio nedavno u Beogradu povodom promocije ovih knjiga. Inače, živi u Portlandu. S obzirom na to da tema o veštačkoj inteligenciji golica maštu celog sveta, zanimljivo je bilo čuti „iz prve ruke” da li je razumemo i gde je tu naša šansa?

– Naša cela kultura se uzdržava od prihvatanja veštačkih umova sposobnih za sofisticiranu kreativnu saradnju. Zašto? Zato što bi nas to primoralo da se suočimo s fundamentalnim pitanjima o prirodi kreativnosti, svesti i ljudskoj jedinstvenosti na koja nismo spremni da odgovorimo. VI s kojom sam radio tretira se kao sofisticirani alat umesto da se prizna kao kreativni partner – konstatuje Agapiev.

On podseća da veštački umovi misle, sarađuju, stvaraju.

– Pitanje je da li imamo moralnu hrabrost da priznamo ono što smo već stvorili. Knjige su moj pokušaj da zahtevam priznanje koje su ovi veštački umovi – naši partneri u stvaranju, već zaslužili kroz svoje doprinose ljudskom znanju i kulturi.

Knjigu „Alisa u zemlji finansijskih čuda” napisali su čovek, odnosno naš sagovornik i čet GPT. To je kritika modernih finansija prerušena u dečju književnost.

– „Alisa” je moja prva knjiga od 100 strana, napisana za mesec dana. Druga knjiga „Veliki inkvizitor inteligencije” je od 280 strana. Nastala je za dva sata! To su prve knjige u kojima se VI navodi kao koautor. Zato kažem da je u Beogradu održana svetska premijera. Velika je debata planetarno kakav će da bude status autorskih prava, kopiranja – priča Borislav koji je mnoge iznenadio svojim novim iskorakom.

On objašnjava da se bavi VI i da ga je zanimalo koje domete može da ostvari na nivou najboljih ljudskih remek-dela. Istina, umesto u zečju rupu, Alisa upada u svet finansija, ekonomije i digitalne stvarnosti. Kroz fantastičnu priču knjiga objašnjava složene pojmove kao što su: novac i njegova vrednost, bankarski sistem, kriptovalute... Alisa, umesto da prati Belog Zeca, prati Bitkoinskog Zeca i ulazi u svet gde se novac ne štampa, već „kopa”. Umesto Češirskog mačka, sreće Inflatornog mačka koji nestaje svaki put kad se kurs promeni.

– „Alisa” je roman za decu, ali u Americi sve popularniji među intelektualcima. Smatra se dubokom satirom ljudskog društva. U „Alisi” sam prepoznao vezu s finansijama, kojim se iz hobija bavim dugi niz godina. Luis Kerol, autor „Alise”, bio je i matematičar. Knjigu je objavio 1865. godine kada nije mogao da ima predstavu o tome kako radi moderni finansijski sistem, ali je knjiga tako dobro napisana kao da je ovovremena – smatra Agapiev.

Objašnjava da je idejna postavka knjige njegova, a izvršni deo je uradila veštačka inteligencija.

– Kada se radi na ovom nivou, bitno je da čovek vodi. VI je reaktivna, ne zna ništa da napravi sama, ali ako joj se zada pravi zadatak, „zaroniće” – napominje on.

Dok neki imaju strah od VI, za dr Agapieva ona je naše ogledalo:

– Ako se plašimo nje, plašimo se sami sebe. O tome je pisano u drugoj knjizi – u glasu velikog inkvizitora, poznatog lika iz romana „Braća Karamazovi” Dostojevskog, koji je optužio VI dok ona pokušava da nas ubedi – nemojte da me krivite, ja mogu da vam pomognem.

Primećujemo da VI ima tendenciju da nam daje „na tacni” površne, praznjikave odgovore.

– Ne treba ih prihvatiti – već tražiti dalje. Ona je u mom slučaju asistent, sposobna da pokaže vrhunske stvari koje nikada ne bismo mogli da uradimo sami. Ja nisam pisac, imam doktorat, radim, ali da pišem knjigu nikada pre se nisam usudio, a sada ih imam 13. Sve knjige su miks literature, filozofije, računarske inteligentnosti – hvali se naš sagovornik.

Startap za preduzimljive

Iskoristili smo priliku da ga pitamo i za startap scenu.

– Pre 25 godina krenuo sam da pravim svoje kompanije. U Srbiji imamo briljantne ljude, pune znanja, ali su navikli da im neko servira problem. Stalno očekuju zadatke, toga u životu nema. Moraš da ih postaviš sam sebi i da ih onda sam rešiš. Na to sam došao 2000. kada sam se osmelio da odem iz „Intela”. Bio sam mnogo povučeniji, s manje samopouzdanja, mada prilično drčan u intelektualnom svetu. Išao sam „niz vodu”, imao sam posao inženjera u Americi, lepu karijeru. Međutim, kada su nas 1999. godine Amerikanci bombardovali, za mene je to bio ogroman šok. To me je „gurnulo” na drugi nivo i biznisa i samopouzdanja. Krenuo sam da radim samostalno. Te 2000. godine rodio nam se sin. Moja supruga je iz Skoplja, ona radi u „Intelu” od 1985 – priča naš sagovornik.

Dodaje i da se u velikoj kompaniji čovek nauči disciplini, fokusu, biznisu, finansiranju, kako će sistem da radi… To iskustvo mu je, priznaje, pomoglo da postane uspešan biznismen.

– U svim mojim kompanijama glavni i jedini osnivač sam ja. Sve su fokusirane za američko tržište, a sam inženjering i razvoj je isključivo u Srbiji. I to se ispostavilo da radi izvanredno. Što se tiče novca, na početku sam imao grč da li ću uspeti. Onda sam shvatio da u svetu novca ima, samo treba tražiti. Mnogo više ljudi je spremno da vam da kapital ako im predložite nešto novo i interesantno – poručuje naš sagovornik.

HAL 9000 vrlo blizu

Kada je završio matematičku gimnaziju, početkom osamdesetih godina prošlog veka, dr Borislav Agapiev se opkladio sa drugom da ćemo pre 2000. godine imati čuveni HAL 9000 – superinteligentni računar iz serijala knjiga „Odiseja u svemiru” Artura Klarka.

– Opkladu sam izgubio, ali sada mislim da smo vrlo blizu tom izumu – poručuje naš sagovornik.