Nekad „mučenica”, danas sirovina budućnosti
Prerada konoplje bila je naporna, ali je dobijena tkanina dugo trajala i sve se stvaralo bez ikakvog otpada
U vreme kada se ceo svet okreće održivim izvorima i vraća prirodi, čini se da odgovori na mnoga pitanja nisu u tehnološkoj budućnosti, već u prošlosti. Jedan od najupečatljivijih primera tog tradicionalnog znanja jeste upotreba konoplje.
Danas se o njoj govori u kontekstu eko-mode, organske proizvodnje i biorazgradivih materijala, ali malo ko zna da je ova biljka nekada bila sastavni deo svakodnevice u Srbiji. I to baš u onom delu domaćinstva koji je bio nevidljiv, ali presudan – ženskom svetu.
Šta tradicija može da ponudi modernom društvu, otkriva Marina Cvetković, muzejski savetnik Etnografskog muzeja u Beogradu:
„Ljudi su vekovima živeli u dubokoj povezanosti s prirodom. Umesto otpada, postojala je upotreba do krajnjih granica. Umesto bacanja obnavljanje. Umesto brze proizvodnje strpljivi, dugotrajni procesi. Taj odnos prema životu nije izgubio svoju vrednost, samo smo mi zaboravili da ga slušamo.”
Ona podseća i da u tradicionalnoj kulturi, konoplja nije bila luksuz, već osnovni resurs. Od nje se tkao tekstil za kuću i odeću: čaršafi, ponjave, košulje, zavese, peškiri, ali i elementi oglavlja.
„Celokupni proces od setve do tkanja bio je u rukama žena. To je bio težak, mukotrpan posao. Zato je u narodu i dobila nadimke kao što su ’mučenica’ i ’težina’”, podseća Marina Cvetković.
Iako je prerada konoplje bila duga i složena sa fazama kao što su topljenje u vodi, sušenje, čukanje, češljanje, predenje i tkanje rezultat je bio vredan: tkanina koja je dugo trajala, bila je otporna i prirodna. I sve to bez ikakvog otpada.
„U eri kada modna industrija predstavlja jedan od najvećih zagađivača, vreme je da se zapitamo: šta smo izgubili napuštanjem ovakvih znanja?”, pita se naša sagovornica.
Upravo zato se u savremenom svetu konoplja ponovo vraća na scenu kao deo zelenih inicijativa i ekosvesnog dizajna. U okviru tzv. spore mode sve više dizajnera bira organske sirovine, a konoplja, zahvaljujući svojoj ekološkoj održivosti, ponovo dobija na značaju. Ona raste brzo, ne traži pesticide, prilagođava se različitim uslovima, a tekstil napravljen od nje je izuzetno trajan.
„U zapadnom svetu već se koristi ne samo u modi već i za izradu organskog papira, plastike, termoizolacionih materijala, pa čak i u farmaciji. Kod nas se polako vraća u fokus, ali je važno da razumemo i kulturni kontekst u kojem je ta biljka postojala, jer ona nije samo materijal, već i simbol jednog načina života”, naglašava Cvetkovićeva.
I upravo tu Etnografski muzej ima važnu ulogu.
– Kao institucija naš muzej nije samo „kuća starih predmeta”, već prostor u kojem se stara znanja mogu pretočiti u nove odgovore. Muzej čuva ne samo objekte već i znanja, običaje, tehnike i upravo ta znanja mogu postati ključna u kreiranju budućnosti koja je u skladu s prirodom. Naše zbirke predmeta od konoplje, ali i dokumentovano znanje o njenoj obradi, mogu biti polazište za nove ekološke inicijative, edukaciju i kreativne projekte”, uverena je naša sagovornica.
Ona podseća i da nas u svetu koji žudi za brzim rešenjima, konoplja uči strpljenju, poštovanju prirode i radu koji traje.
