Moja misija je da pružim šansu nepoznatim talentima

Kada je Olga Kepčija, muzička urednica na Radio Beogradu 202, pre neku godinu najavila seriju intervjua s nosiocima novog muzičkog talasa sedamdesetih i prve polovine osamdesetih godina, mnogi su mislili da će to biti samo hronologija starih hit albuma. Međutim, u 40 emisija serijala „Zlatni papagaj”, nazvanom po hitu grupe „Električni orgazam”, ona je razgovarala i s manje vidljivim akterima te scene, saznajući i sama mnogo o jednom dobu u Beogradu.

Tako je došla i na ideju da napravi i knjigu „Razgovori kod Zlatnog papagaja” sa svedocima tog doba, razotkrivajući mitove, iluzije i emocije perioda od pre 45 godina na našem tlu.

Počelo s „Hitom 202”

Posle zapažene promocije u „Jugotonu” u ćaskanju u Klubu Radio Beograda, Olga, koju od prvih dana na radiju zovu Kepče, otkrila je da ju je muzika oduvek interesovala.

„Na tatinom radiju pronašla sam slučajno emisiju 'Hit 202' Vlade Džeta i pomislila kako bih ja to volela da radim, da mi se slušaoci javljaju i glasaju koja im se pesma sviđa. Još kao dorćolska osnovka rešila sam da upišem prevodilački smer u Petoj beogradskoj gimnaziji, koja je i blizu zgrade Radio Beograda. Na praksi sam bila u radiju i vodila prve kratke razgovore s muzičarima kod Jovana Ćirilovića. Tog leta kada sam maturirala i upisala prava, nije bilo dovoljno mladih novinara u redakciji Dvestadvojke i Zoran Petrović me je pozvao da se pridružim novinarima honorarcima. Od dnevnih tema više me je zanimala muzika, te sam vrlo brzo tražila da budem i organizator. U Jutarnjem programu moj posao bio je da radijskim kolima idem po razne goste i dovodim ih u emisiju, a naročito sam bila radosna kada se leti emitovalo Beogradsko letnje pre-popodne na Adi Ciganliji”, seća se početaka.

O jednom mediju, baš kao i u bilo kojoj branši, najviše naučite ako prođete put kroz različite poslove, tvrdi. Tako je kao organizator brzo postala i producent emisije „Hit 202” o kojoj je sanjala i u kojoj je mnogo naučila od autora Vladimira Jankovića Džeta, nekad basiste „Crnih bisera” i „Tunela”. „Vlada me je naučio da je muzika večna i da je iznad dnevno-političkih događanja, tako da smo zajedno tokom burnih petooktobarskih promena jednostavno samo došli na svoj posao. Putovali smo, a organizujući i koncerte, ja sam upoznavala muzičku scenu. Sve do 2001. godine kada mi je mlada voditeljka „Hita 202” javila da ne može da dođe jer pada kiša. Pozvala sam, zapanjena, Vladu da mu to ispričam i pitam kad stiže pred mikrofon, jer emisija uskoro počinje. 'Ne stižem, ti ćeš odsad voditi Hit', rekao je. Bila je to prekretnica u mojoj radijskoj karijeri i neočekivano ostvarenje sna do kojeg sam, znači, stigla ne bežeći od onih prvih, najobičnijih poslova. To je moja poruka mladim novinarima i autorima.”

Iste godine Kepčija je dobila priliku i za autorsku emisiju „Demo ekspres” otkrivajući mlade talente. Od 2010. postaje i urednik „Hita 202”, emisije koju je vodila dve decenije. Danas je autor muzičkih emisija „Slušaj 'vamo”, „Vremeplov” i „Teške boje”.

„Uradila sam hiljade emisija i koncerata. Mislim da je u svemu tome moja misija bila da otkrivam nepoznate talente i da onima kojima je teško da snime ili popularišu pesmu pružimo šansu, makar tolerišući i početničke greške. Na to me je podsetio novi talas koji je, smatram, razbio mnoge barijere. Shvatila sam koliko je taj pokret, kojem je prethodio pank, značio za našu kulturnu scenu na polju osvajanja sloboda – ali tek kada sam ga u svom osvrtu upoznala. Jer, kao devojčica tek tu i tamo čula bih 'Idole', 'U škripcu', 'Film', 'Pekinšku patku', ali na koncerte još nisam išla. Volela sam 'Riblju čorbu', a 'Električni orgazam' me je plašio, premda mi je kasnije vođa grupe Gile objasnio da je cilj bio da deluju uznemirujuće. Kasnije postajem svesna da sam se i ja kao devojčica otisnula na novi talas kad smo moja mlađa sestra i ja na Kalemegdanu slušale 'Nemoj da bacaš betonske table sa vrha svoje zgrade' i dok su roditelji sklanjali decu, mi smo odslušale mini-koncert „Discipline kičme” do kraja. Stižu 'Azra', pa 'Katarina Velika', 'Film', zatim, 'Haustor', 'Bezobrazno zeleno', 'Kazalište'.”

Kako priča, opet je bilo leto, ali decenijama kasnije, kada je u bašti „Šumatovca” pored Radio Beograda, sedela s urednicom „Jugoton Kroacija rekordsa” Natalijom Ćajić i fotografom Brajanom Rašićem razgovarajući o Koji iz „Discipline” koji se u tom trenutku oporavljao u Londonu. Na pitanje koji bi muzički album mogao sada da se objavi, Kepčija se setila tako „Paket aranžmana” iz 1981. i predložila da se obeleže četiri decenije albuma, time i novog talasa. Na ovom albumu, podseća, našli su se i „Električni orgazam” i „Šarlo akrobata” i „Idoli”.

„Iste godine objavljen je jedan ređe pominjani album 'Artistička radna akcija ARA' s još deset beogradskih mladih bendova. Zanimljivo je da su se na jednom albumu pojavili kao početnici u svirkama, sa svim svojim falširanjima, i razni drugi umetnici koji danas zauzimaju bitno mesto na našoj kulturnoj sceni. Između ostalih Srđan Dragojević, Srđan Žika Todorović, Uroš Đurić, Branko Rosić, Zoran Kostić Cane...”.

Ubrzo joj je stigla poruka da napravi kompilaciju 100 pesama ovog muzičkog pokreta. Nakon velikog posla, imala je dovoljno materijala da s Nikolom Kneževićem uradi dokumentarni film „Novi talas 40 godina posle /Novi val 40 godina nakon”. Kada je odlučila da napiše knjigu, shvatila je da joj za pisanje, za razliku od radijskih razgovora, treba više vremena i više sagovornika. Kako kaže, iako je novi talas, suštinski, kratko trajao, taj udar bio je toliko jak da njegov odjek i uticaj na kulturu ovih prostora traje do danas. U 50 intervjua njeni sagovornici su otkrili i četiri decenije čuvane tajne. U knjizi su objavljeni razgovori s Borom Đorđevićem, Banetom Loknerom, dr Neletom Karajlićem, Davorom Toljom, Srđanom Gojkovićem Giletom, Nikolom Čuturilom, Vladimirom Đurićem Đurom, Zoranom Predinom, Davorinom Bogovićem, Vladimirom Grajićem Grajom...

Divan posao

U poglavlju „Zapalili smo SKC, ali bukvalno” Zoran Vuković Vule („U škripcu”) kaže: „Čak i kad smo imali bend, to je više bilo kao hobi... Moram da priznam da sam nekoliko puta pokušao da pobegnem od muzike, ali vrlo neuspešno. Muzika je najjača droga koja postoji.”

Slažući se sa tim, Olga kaže da danas, kada knjigom obeležava četiri i po decenije novog talasa, a još malo će i 40 godina svoje uspešne karijere, rezimira da je u njenom poslu bilo raznih momenata, da na putovanjima širom regiona i sveta, nažalost, uglavnom nije moglo da se šeta i relaksira, da je bilo mnogo borbi za nove ideje kakva je i emisija o novom talasu. Ti trenuci bili su uvek prošarani radošću koju donosi muzika. Posle svega, istina, čezne da u budućnosti provodi dane u miru Avale, ali znajući da je pružila šansu mnogim talentima, ništa joj i dalje nije teško. „Divan je to posao. Ako izaberete da uprkos svemu radite ono što volite, u stvari, nikada nećete morati da idete na posao”, poručuje Olga Kepčija.

Naslovna strana

Kada joj je Brajan Rašić doneo fotografiju članova grupe „Šarlo akrobata” slikanih ispred Jugoslovenske knjige, smeštene nekad u zgradi Palate „Albanija”, Olga je požurila da završi svoj književni prvenac namenivši ovu sliku odmah za naslovnu stranu. „Fotografija takve grupe ispred kultne knjižare u kojoj su se svakodnevno sretali novinari, pisci i muzičari obavezala me je da u knjizi prikažem duh toga doba.” Ostali autori fotografija su Zoran Veselinović koji je danas inženjer zvuka u Ebi roud studiju u Londonu, Jaša Josimović, Stojan Đorđević, kao i Goranka Matić, Anamarija Vartabedijan, Marina Pešić, Iva Tanacković...

Povelja za razvoj muzičkog stvaralaštva

Olga Kepčija dobitnica je Povelje za doprinos razvoju muzičkog stvaralaštva i interpretacije na polju džeza, zabavne i rok muzike, koju dodeljuje Udruženje muzičara džeza, pop i rok muzike. S Brankom Glavonjić i Vladimirom Jankovićem pokrenula je prvo TV takmičenje mladih bendova „Bunt rok masters”. Autor je televizijsko radijskog serijala „Studio 13”. Najveća joj je želja, kaže na kraju, da se njeno ime i treći put pojavi u „Slagalici”.