Umesto kormila, u ruci joj igla

Gledajući unikatne modne detalje Ivane Radovanović iz sremskog sela Višnjićevo u šidskoj opštini, koje sama kreira i ručno izrađuje, nismo ni slutili da njen san nije bio da bude modistkinja, već oficir na prekookeanskim brodovima.

Zagledana u reku Studvu i Bosut, u koji se uliva u samom centru rodnog sela Morović, maštala je o morskoj pučini. U Beogradu je završila Školu za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju, za nautičkog tehničara – pomorski smer.

– Želela sam da idem na brod, kruzer, imala sam i priliku, ali otac je bio protiv, smatrao je da to nije za mladu devojku – priča Ivana.

Zašto brod, i to prekookeanski?

– Maštala sam da obiđem i upoznam svet, ljude, kulture, da nađem sebe. Nisam mislila da to bude moje definitivno opredeljenje, nego sam to videla kao način da stignem na mesta o kojim mogu samo da sanjam. Imala sam od koga da čujem kako je biti pomorac. Muž moje tetke Petre je kapetan broda. Pored toga, volim reke, more, prija mi boravak pored vode, pozitivno utiče na kreativnost, koncentraciju, na psihu – objašnjava naša sagovornica.

Suočena sa spoznajom da posle srednje škole neće zaploviti, odlučila je da upiše Saobraćajni fakultet, smer Vodni saobraćaj i transport, ali joj se nije dopalo.

– Školovala sam se za kancelarijski posao, bar mi je tako izgledalo, a to me nije privlačilo. Sa 19 godina zapravo nisam imala predstavu šta zaista želim, čime da se bavim – iskrena je Ivana, čiji život je uplovio u „novu luku” kada je svoje devojačko prezime Lazić zamenila za Radovanović i rešila da sa suprugom Milanom u susednom selu Višnjićevo svije porodično gnezdo.

– Videla sam i osetila grad, ne privlači me. Volim da imam svoju voćku, baštu. Živimo u zajednici sa roditeljima moga muža. Kuća je velika, ima mesta za sve, a i posla – kaže kroz osmeh Ivana, koja je ovih dana glavna stopanica jer je mlađa Milanova sestra Vesna dobila ćerku, pa je svekrva Zora kod unuke u Novom Sadu. Radovanovići se bave ratarstvom – gaje pšenicu, kukuruz, soju na 110 jutara zemlje, imaju 70 jutara svoje, a ostalo uzimaju u arendu. U toku je žetva, pa Ivana, pored posla u kući i pripreme ručka, nosi i užinu na njivu.

– Nije mi teško. Sa Milanovim roditeljima se lepo slažem, ponekad mi se čini da se bolje razumem sa njima nego sa mojom majkom Jelenom i ocem Mitrom. Danas svi teže da se osamostale, a mi smo srećni što smo u zajednici. Roditelji mog supruga su blagi, tihi, poslušaće mišljenje, pitaće za savet. Može se naći mana svima ako je tražimo – dodaje kroz osmeh Ivana, koja je svoje slobodno vreme posvetila izradi modnih detalja, hobiju koji je prerastao u strast.

– Počela sam sa izradom ukrasi za kićenje svojih svatova. Imali smo oko 300 gostiju, bio je veliki izdatak da kupimo ukrase, a i nije to bilo ono što sam želela. Predložili su mi da ih sama napravim i tako je krenulo – kaže ova kreativna i spretna žena, ne krijući da je ukućani, muž, svekar i svekrva podržavaju od prvog dana. Ima, kaže, i vremena za svoje kreacije, ali nije svaki dan raspoložena, a bez nadahnuća nema ni posla.

Za Nevenu, ćerku starije Milanove sestre, kreirala je prve mašne i postepeno zaronila u posao koji joj donosi veliko zadovoljstvo. Pošto sve radi ručno, mala je finansijska dobit.

– Da napravim gumicu za kosu, treba mi sat i po vremena, a naplatim 450–600 dinara, što zavisi od materijala. Pravim turbane, dosta je žena na hemioterapiji, ostaju bez kose, a žele da imaju neki detalj da prekriju glavu – objašnjava.

Među Ivaninim rukotvorinama su i trake za kosu, mašne, broševi, poklon-kutije, venčići.

– Turban traku za kosu izrađujem od kvalitetnog materijala, tako da pruža udobnost i mekoću. Sjajne su za ove tople dane – kaže naša sagovornica i dodaje da joj je inspiracija za cvetne rajfove bila Frida Kalo, a ideju za pravljenje cvetnih broševa dobila je gledajući glumicu Saru Džesiku Parker u ulozi Keri Bredšo.

– Motiv cveta je jedan od glavnih asocijacija kada je u pitanju njen stil u seriji „Seks i grad”. Bilo da je u pitanju haljina cvetnog dezena sa karnerima (u kojoj romantično pada sa Zverkom u fontanu), majica na pruge sa cvetnim detaljem, koju je nosila kada je pristigla u Pariz, ili pak meni omiljeni cvetni broš, priča Ivana priznajući da joj najviše prija da pravi ono što i sama voli da nosi. Prvo je za svoju bujnu, dugu kosu sašila satensku gumicu, zato što voli da je skupi u rep.

– Ova jednostavna frizura je savršena, jer zakamuflirati nesavršen izgled kose. Uz moćan aksesoar ili, lepše rečeno, modni detalj može da izgleda i veoma atraktivno. Opredelila sam se za satenske gumice za kosu zato što satenska tkanina smanjuje trenje i štiti svaki tip i teksturu dlake od lomljenja. Nije neuobičajeno da kosa više opada kada se koriste jake elastične gumice, naročito ako je dugo vezana.

Svoje rukotvorine ova vešta Sremica promoviše na društvenim mrežama.

– Mnogi su me pitali ko mi radi profil, ko snimke, fotografije... Sve radim sama. Snalazim se. Ovo je za mene igra u kojoj uživam posle svakodnevnih obaveza – zaključila je naša sagovornica.

Niko srećniji od mene

Modne ukrase Ivana Radovanović pravi od 2000. godine. Rajfovi koje je pravila za Božić posebno su joj prirasli srcu.
– U Višnjićevu je oformljen dečji hor u Hramu Svetog Oca Nikolaja. Znajući čime se bavim, pitali su me da im napravim ukras za kosu. U duhu praznika, hrišćanskog najradosnijeg, rešila sam u startu da bude u crvenoj boji, boji vina, ljubavi, zdravlja... Zatim da bude rajf za kosu, jer pruža jednostavnost i funkcionalnost, a ako mu dodam minimalistički dizajn, daje i dozu elegancije i prefinjenosti. Bio je veliki izazov napraviti 20 rajfova za par dana, i to istih! Projekat je sproveden u delo, a posle toga niko nije bio ponosniji i srećniji od mene. Devojčice su održale nezaboravan i veličanstven božićni koncert, kroz pesme su nam pružile ljubav i radost.