Pirsingom protiv migrene: mit ili istina

Pirsing postavljen u unutrašnjem naboru hrskavice uha, odmah iznad ulaza u ušni kanal, relativno je nov način za ublažavanje bolnih migrena. Popularnost je stekao zbog tvrdnji osoba koje su ga ugradile da može pružiti olakšanje od ovog oblika primarne glavobolje, bolesti koja muči svakog desetog stanovnika planete. Doktori kod nas i u svetu imaju nepodeljen stav da se radi o – placebo efektu.

Iako je više modni detalj nego lek, ovaj pirsing dolazi sa tvrdnjama da će zauvek otkloniti migrene. To podrazumeva bušenje dela hrskavice u uhu. Mada ovo nije klinički dokazana opcija lečenja glavobolje, dosta je onih koji tvrde da deluje, a iz pirsing-studija poručuju: – Ovo je samo jedan alternativni pristup koji može biti od pomoći kod migrene.

Pirsing košta oko 100 evra i trebalo bi pronaći nekoga ko zna da postavi minđušu na pravo mesto. Često je jeftiniji od drugih opcija lečenja glavobolje, tako da ga mnogi smatraju vrednim razmatranja.

Veruje se da ovaj pirsing deluje slično kao akupunktura, a poznato je da migrena predstavlja jednu od najčešćih indikacija za primenu drevne kineske metode za koju je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) potvrdila da blagotvorno deluje kod preko pedeset bolesti i stanja.

Profesor dr Zlata Adamov, po struci specijalista medicine rada i akupunkturolog, ne podržava migrenski pirsing.

– Akupunktura cilja ovo područje kako bi ublažila bol izazvan migrenom, nema garancije da će pirsing biti na istom mestu koje se koristi za akupunkturu.

Po njenim rečima, većina majstora za pirsing zna tehniku, ne i dijagnostiku. Ne treba zanemariti i moguće komplikacije.

– Ako se borite sa čestim glavoboljama i isprobali ste druge opcije, razmislite o tome da se obratite specijalisti za lečenje bola – poručuje prof. dr Adamov.

Specijalista za glavobolje dr Emad Estemalik sa poznate klinike Klivlend iz Ohaja razjašnjava glasine o pirsingu za migrene napominjući da nema medicinskih istraživanja koja bi potvrdila da pomaže u sprečavanju glavobolja. – Uprkos činjenici da se neki ljudi kunu da pirsing rešava njihove migrene, ono što je verovatno na delu jeste privremeni placebo efekat – napominje on.

Placebo imitira aktivni lek ili terapiju. Javlja se kada verujete da je „lek” (bilo da je pilula ili, u ovom slučaju, pirsing) efikasan. Zauzvrat, placebo utiče na medicinsko stanje – i može pozitivno uticati na percepciju bola.

– Osim placeba, nema naučnih dokaza ili rezultata kliničkih ispitivanja koji podržavaju pirsing ušiju kao rešenje za migrene – kaže dr Estemalik i napominje: – Da biste pokušali da ublažite migrene u korenu, preskočite nakit i umesto toga se fokusirajte na zdravu ishranu. Određene namirnice poput tvrdog sira, hot-doga i mesa, zajedno sa pićima koja sadrže alkohol i kofein, mogu izazvati migrene. Preskakanje obroka takođe može podstaći migrenu. Doktor Estemalik predlaže više manjih obroka tokom dana, kao i upravljanje nivoom stresa.

– Kada smo pod stresom, naš mozak oslobađa određene hemikalije, poznate kao hormoni stresa, koje mogu izazvati migrenu. A ako smo anksiozni, zabrinuti ili čak uzbuđeni, te emocije povećavaju napetost mišića i šire naše krvne sudove, što vodi do glavobolje. Aktivnosti poput joge i meditacije mogu pomoći u ublažavanju.

Razgovor sa vašim lekarom o migrenskim bolovima može pomoći u određivanju najboljeg načina lečenja bilo da se radi o fokusiranju na izbegavanje okidača ili lekova na recept, ili o njihovoj kombinaciji. Jedna od preporuka je: vodite dnevnik migrene kako biste vi i vaš lekar razumeli učestalost i trajanje bola.

I dok može biti primamljivo dodati minđušu tu ili tamo u nadi da će vam to pomoći kod migrene, dr Estemalik kaže da je bolje fokusirati se na proverene metode.

– Nikada ne bih preporučio bušenje ušiju nijednom od svojih pacijenata – navodi on. – Opasnost od infekcije od bušenja ovog mesta snažno nadmašuje svaku nedokazanu korist.

Glavobolja u nasleđe

Migrenske glavobolje su iznenađujuće česte. Približno 60 odsto bolesnika sa migrenom doživi više od dva napada tokom meseca, a čak 75 odsto njih bol opisuje kao težak ili ekstremno težak. Stoga ne čudi da tokom napada više od 90 odsto bolesnika nije u stanju da normalno funkcioniše, a preko polovine napad mora da provede u krevetu – reči su prim. dr Mihaila M. Mirkovića, načelnika Službe neurologije ZC Valjevo, uz napomenu da migrena može da se pojavi u bilo kom životnom dobu, ali je njen početak najčešći u periodu adolescencije (kod muškaraca između 10. i 12. godine, a kod žena između 14. i 16. godine).

Oni koji muče muku sa glavoboljom navode da su česti okidači zamor, iscrpljivanje, putovanje, opuštanje nakon stresa, jaka svetla, diskoteke, previše ili premalo spavanja, preskakanje obroka, posebna osetljivost prema nekim vrstama hrane, alkohol, crna vina, menstruacije.

Kod nekih ljudi napadima prethodi višesatni umor, depresija i tromost ili razdražljivost i nemir, preterano zevanje, žeđ, zamor, pospanost, želja za određenom vrstom hrane i drugo. Glavobolje kod migrene bez aure traju od četiri do 72 sata. Javlja se pulsirajući bol jedne polovine glave. Tokom glavobolje javlja se mučnina i povraćanje, osetljivost na svetlost ili zvuk.

Za osobe koje pate od migrene čak i četiri sata je predugo – i zato je potrebna saradnja sa lekarom kako bi se pronašao najadekvatniji način lečenja.

– Preovlađuje stav da su vaskularne promene tokom migrene posledica primarnih neuronalnih poremećaja, mada sled neuronalnih poremećaja koji uzrokuje migrenu nije potpuno razjašnjen i zasniva se na nekoliko pretpostavki – objašnjava prim. dr Mihailo M. Mirković. Genetika igra ulogu jer od 70 osoba sa migrenom bar jedna ima bliskog rođaka sa ovim problemom.

Kada se pretera sa lekovima

Neki ljudi su otkrili da im svakodnevne vežbe i prehrambene navike mogu malo pomoći, ali drugi izgleda ne mogu da pronađu uspeh u lečenju bez obzira koji put da odaberu.

– Prvi korak u lečenju migrene je objašnjenje o kakvom se poremećaju radi i šta se može očekivati. Sa prepoznavanjem faktora koji mogu da pokrenu napad migrene, bolesnika treba savetovati i o načinu života. Potrebno je i obustaviti lekove koji mogu da doprinesu pojavi glavobolje (nitrati i drugi vazodilatatori, oralna kontraceptivna sredstva ili druga hormonska terapija i dr.), ukoliko nisu neophodni ili se mogu zameniti.

– Lekovi koji se koriste za lečenje glavobolja mogu, ukoliko se primenjuju neopravdano često, da uzrokuju tzv. povratne glavobolje, koje su gotovo svakodnevne. Svi lekovi koji se koriste za glavobolju (obični i kombinovani analgetici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, ergotamin, triptani) uzrokuju ovakve glavobolje, i to znatno češće kod žena (5:1). Bolesnik se tada nalazi u začaranom krugu: lekovi koje je uzimao za kontrolu glavobolje uzrokuju sve češće glavobolje, a on, ne znajući za razlog pogoršanja, uzima još veće doze ili prelazi na nove analgetike. Otuda često i pitanje „Doktore, imate li nešto jače?” – objašnjava prim. dr Mirković.

Preterana upotreba lekova je pravi razlog hroničnih svakodnevnih glavobolja kod oko 50 odsto bolesnika sa migrenom.

Šta se podrazumeva pod preteranom upotrebom? Jedna od mogućih definicija podrazumeva uzimanje ergotamina, triptana, opijata ili kombinovanih analgetika češće od 15 dana mesečno tokom perioda dužeg od tri meseca.

Nagli prekid uzimanja lekova kod jednog broja bolesnika dovodi do pojave neželjenih simptoma prekida: pogoršanih glavobolja, mučnine, povraćanja, hipotenzije, tahikardije, motornog nemira sa nesanicom, anskioznosti. Tipično traju 2–10 dana. U težim slučajevima proces ukidanja lekova mora se sprovoditi u bolničkim uslovima.