Jedna valjarica i osam vodenica
Upravo je to bilo dovoljno da se Bistrica kod Petrovca na Mlavi nađe u izboru za najbolje turističko selo Svetske turističke organizacije
Osam vodenica i jedna valjarica, to je ono što Bistricu kod Petrovca na Mlavi čini selom od globalnog značaja.
– Svaka vodenica je akcionarsko društvo i ima pet – šest vlasnika, a jedna čak devetnaest. Novo doba, nova pravila! Sve rade, melju žito na vodu i kamen, kao nekada – kaže Dejan Vasić, predsednik Društva vodeničara, koji je svoju vodenicu nasledio od dede. Poznata je i kao „Milisavčićeva vodenica” jer je prvi vlasnik bio izvesni Milisavčić.
Globalni značaj
To da je selo „od globalnog značaja” nije samo puka fraza ili jeftina reklama. Reč je o globalnoj inicijativi. Naime, na ovogodišnjem konkursu Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija za program „Najbolja turistička sela 2025” Srbija je prijavila tri sela: Tršić kod Loznice, Rudno kod Kraljeva i Bistricu.
Ova globalna inicijativa želi da istakne sela koja imaju turističke potencijale, a čuvaju tradicionalni način života. Cilj je da se turizam iskoristi kao sredstvo za očuvanje prirodnih i kulturnih vrednosti, gastronomije i lokalnih zajednica, u skladu sa ciljevima održivog razvoja.
Sela koja dobiju OUN oznaku dobijaju dodatnu vidljivost na međunarodnom nivou, što pomaže u privlačenju turista i investicija.
Mnogi regioni u svetu, uključujući Evropu, Aziju i Latinsku Ameriku, već imaju sela koja su dobila ovu oznaku i koriste je kao brend za razvoj turizma, a kod nas je to slučaj s Mokrom gorom.
Bistrica je raj za turiste koji ovde mogu, kao u nekom muzeju na otvorenom, da se vrate ili podsete na neka starija vremena kada je zvrjao vodenički točak.
Pomeljari kažu da je ovde narod živeo lepo, u razbibrizi, imao je ono osnovno i nije žudio za većim. Danas je te svoje osnovne vrednosti sačuvao pa je samim tim postao interesantan i ljudima iz drugih krajeva. Na Bistričkoj reci vodenice kao i u davna vremena još stoje nad njom, i melju. Doduše, vodenički točkovi su nekada bili jači, bilo je vode više, sada vodenice rade kada se na okolnim brdima otopi sneg, u proleće. Najveći problem bistričkih vodenica je voda. Voda iz vrela koju koriste vodenice koristi se još i za seoski vodovod, tako da u letnjem periodu reka potpuno presuši i vodenice staju.
Najživlje je s proleća, u aprilu ili maju, tada se održava i tradicionalna manifestacija pomeljara kada dolaze na stotine Beograđana, Novosađana, Pančevaca, Kruševljana. U kompleksu u kome se nalaze vodenice u Bistrici svake godine održava se manifestacija „Dani vodeničara i pomeljara” , i to na mestu koje je pod zaštitom države kao kulturno dobro još od 1986. godine. To kulturno dobro osim vodenice i valjarice sukna i crkva s crkvištem, salaš, pet kuća, stara škola i kafana.
Na manifestaciji se vrši promocija vodeničarskog zanata, zdrave hrane, kao što je: vlaški kačamak, proja, kukuruzno belo i žuto brašno, pšenično brašno, med, kravlje i ovčije mleko i sir iz mlavskog kraja. Postoje i takmičenja za najboljeg vodeničara, najbolju pomeljarku, najuređeniju vodenicu, kao i nadmetanje u brzom, ručnom krunjenju kukuruza.
Uvek među najboljima
Velika je sreća da je očuvana najstarija vodenica Tomašević Brane, o čemu svedoči turska tapija iz 1819. godine. I ostale vodenice zaokupljaju veliku pažnju posetilaca, kao što su na primer Ivkova vodenica, Pavićevića vodenica, te vodenica Racina.
– U poslednje četiri godine uvek smo među najboljima. Ovo je drugi put da je Bistrica među tri najlepša sela Srbije i kandidat za međunarodno priznanje. Obližnje Ždrelo je takođe bilo u konkurenciji. Kraj oko Petrovca na Mlavi je pun prirodnih lepota, rečica, manastira, visova, pa mnogo polažemo i na turizam. Čuvamo i naš zanat pomeljara i prilagođavamo se savremenim trendovima – kaže Vedrana Lazarević iz Turističke organizacije Petrovca, i napominje da je u skladu s digitalizacijom uveden i takozvani kju-ar kod na koji turisti mogu da prislone mobilni telefon i čuju jednu od brojnih priča o nastanku vodenica i životu pomeljara pre jednog ili dva veka.
Prvi maratonac
U Bistrici je rođen maratonac Dragutin Tomašević, učesnik Olimpijskih igara u Stokholmu 1912. On se 1909. trkao s vozom od Požarevca do Petrovca, na stazi dugoj 40 kilometara i pobedio. Nakon Olimpijskih igara u Stokholmu, započeo je pripreme za sledeće igre, ali je poginuo 1915. u Prvom svetskom ratu. Pored muzeja njemu u čast, u znak sećanja u njegovoj rodnoj Bistrici održava se „Memorijalna trka Dragutin Tomašević” na deonici dužine 10.450 metara, pod pokroviteljstvom SO Petrovac na Mlavi i Olimpijskog komiteta Srbije.
