Odlazak „žestokog momka”

Majkl Medsen, najpoznatiji po saradnji sa rediteljem Kventinom Tarantinom, preminuo je u 68. godini u svom domu u Malibuu, saopštili su njegovi agenti. Medsenov menadžer Ron Smit je saopštio da je verovatno reč o srčanom udaru, a predstavnici vlasti su potvrdili da ne postoji sumnja na nelegalno delo, preneli su svetski mediji.

„U poslednje dve godine Majkl Medsen je radio neverovatan posao sa nezavisnim filmom, uključujući predstojeće igrane filmove i zaista se radovao ovom sledećem poglavlju u svom životu”, stoji još u Smitovom saopštenju koje je potpisala i menadžerka Suzan Feris, zajedno sa publicistkinjom Liz Rodrigez. Dodali su da se glumac takođe spremao da objavi novu knjigu pod nazivom „Suze za mog oca: odmetničke misli i pesme”, koja je trenutno u fazi uređivanja i da je Majkl Medsen bio jedan od najznačajnijih holivudskih glumaca, koji će mnogima nedostajati.

Tokom četrdesetogodišnje karijere, Medsen je stekao reputaciju ulogama „žestokih momaka” u filmovima, kao što su Tarantinovi „Ulični psi” i „Ubiti Bila”, zatim „Telma i Luiz” Ridlija Skota i „Doni Brasko” Majka Njuela. Takođe se pojavljuje u kasnijim Tarantinovim filmovima, uključujući i „Podlih osam” i „Bilo jednom u Holivudu”. Učestvovao je u više od 300 produkcija, a kod nas su osim pomenutih, poznati još njegovi filmovi „Bekstvo” (1994), „Dorsi” (1991), „Vajat Erp” (1994), „Vrste” (1995), „Umri drugi dan” (2002) iz serijala o Džejmsu Bondu, „Grad greha” (2005)… Tokom svoje karijere, pozajmljivao je glas za nekoliko video-igara, uključujući „Grand Theft Auto III”. Takođe je objavio nekoliko zbirki poezije.

Medsen je počeo karijeru u Čikagu kao član pozorišne trupe „Steppenwolf”, pre nego što je debitovao na velikom platnu u naučnofantastičnom filmu „Ratne igre” iz 1983. godine, ali je globalnu prepoznatljivost stekao posle uloge u Tarantinovom debiju „Ulični psi” iz 1992. godine. Prema pisanju medija, prvobitno je trebalo da igra i Vinsenta Vegu u kultnom filmu „Petparačke priče” (1994), ali je na kraju odlučio da igra u drugoj produkciji, prepuštajući ulogu Džonu Travolti. Uprkos tome što se 11 godina kasnije ponovo udružio sa Tarantinom za film „Ubiti Bila”, Medsen je propustio niz značajnih filmskih uloga koje su mogle biti značajne za njegovu karijeru.

„Kada sam zaista bio na dnu i bio spreman da umrem, pomislili biste da će neko iz Holivuda pokušati da vas podrži. Mnogo ljudi je zaradilo gomile novca dok sam bio uključen u njihove projekte, pa makar samo zbog toga. Ali ne, ništa se nije dešavalo”, požalio se u jednom intervjuu za „Gardijan”, kada je takođe pripisao „neujednačenost” svoje karijere činjenici da je čovek van vremena.

„Možda sam jednostavno rođen u pogrešnom dobu. Pomalo sam za povratak u dane crno-belih filmova. Ti momci tada su imali određenu vrstu direktnosti. Mnogi scenariji, zapleti su bili veoma jednostavni – dali su vrstu antiheroja kojem možda više odgovaram”, dodao je.

Majkl Medsen je rođen 25. septembra 1957. godine u Čikagu. Majka mu je bila rediteljka dokumentarnih filmova, a otac vatrogasac. Mnogo godina kasnije, kada je snimao u Srbiji, otkrio je da je odrastao među Srbima, budući da je srpska dijaspora u Čikagu brojna. U tom kontekstu je govorio da voli našu zemlju, u koju je dolazio više puta. Godine 2008. je snimio film „Srpski ožiljci”, a 2013. je otvorio Fest. U jednom intervjuu ovdašnjim medijima svojevremeno je rekao da se uvek dobro provodio u srpskoj prestonici i da je menadžeru jednom dao zadatak da mu traži uloge u našoj zemlji.

Njegova mlađa sestra Virdžinija je takođe glumica i međusobno su se podržavali. Ona se oglasila u medijima povodom njegove smrti, nazvavši ga pesnikom prerušenim u odmetnika koji je projurio kroz život glasno i briljantno.

Privatni život mu je takođe bio buran – imao je iza sebe tri braka, po jednim medijima petoro, po drugim šestoro, a po trećim sedmoro dece, hapšenje zbog optužbe za porodično nasilje koja nije realizovana, uključujući i gubitak sina Hadsona, koji je 2022. izvršio samoubistvo.

Glumac je takođe rekao da se bolje oseća u tradicionalnim muškim zanimanjima nego u glumi i objasnio:

„Sve to šminkanje i oblačenje! I morate biti malo egocentrični da biste to izveli. Pretpostavljam da sam jednostavno tako vaspitan. Za mene je muževnije kopati jarke ili voziti kamion za vuču.”

Brojne njegove kolege opraštaju se od Majkla Medsena posredstvom društvenih mreža. Navode da je bio izuzetno drzak i bučan u izboru uloga, da je imao odličan smisao za humor, da je bio „prokleta ikona”, zaista nadaren glumac i gospodin koji je svakome na setu pružio prijatnu atmosferu, velikodušan sa svojim pričama i zaraznim smehom…