Oko mene lišće pada, ali u srcu mi je more

Likovni konkurs „Crtež za Mariju“ organizovan je drugi put za sve učenike beogradskih osnovnih škola sa plemenitim ciljem očuvanja uspomene na Mariju Bosijoković koja je preminula u aprilu 2023. godine, sa navršenih 13 godina, od posledica raka mozga. Inicijator ovog konkursa je Marijina majka, Aleksandra, uz pomoć nastavnika i roditelja Osnovne škole „14. oktobar“ iz Rakovica. Pobednicima su dodeljene novčane nagrade, koje je obezbedila porodica, a radovi učesnika predstavljeni su u galeriji Centra za kulturu i obrazovanje Rakovica, i u okviru godišnjeg kalendara.

- Nastojimo da teme konkursa budu pristupačne deci, kako bi lako mogli da počnu da crtaju, ali da budu postavljene tako da ih podstaknu na razmišljanje. Prve godine tema je bila posvećena ruži, Marijinom omiljenom cvetu i liku iz „Malog princa“, a ove godine moru, ali je tema bila „Oko mene lišće pada, ali u srcu mi je more“. Budući da je konkurs objavljen negde odmah po početku školske godine, namera je bila da podstaknemo decu da razmišljaju, uz dolazak jeseni (i za njih školskih obaveza), da se lepota može doživeti i sećanjem na lepše i opuštenije trenutke preko leta i da to može pomoći da se takvi teški trenuci lakše prebrode – objasnila je za „Politiku“, Marijina majka, Aleksandra Bosijoković.

KREATIVNOŠĆU PROTIV AGRESIJE

Prema njenim rečima, jedan od ciljeva konkursa jeste da se kod dece tinejdžerskog uzrasta podstakne maštovitost, da mogu kreativno da opišu kako doživljavaju svet oko sebe. To su godine kada deca počinju da preispituju i sebe i ono što ih okružuje, ne prihvataju više okolinu „zdravo za gotovo“. Ukoliko tu svoju energiju uspeju da izraze kreativno, to će ublažiti njihovu napetost i smanjiti agresivnost koja danas često kod dece postoji, budući da se od njih, pre svega, traži da budu uspešni i takmičarski nastrojeni.

- Prema našem iskustvu do sada, deca se u tim godinama teško uključuju u ovakve poduhvate. Oni su tada već prestali da se igraju crtajući i nije im blisko ovakvo izražavanje, često se časovi likovnog omalovažavaju i koriste kao vreme za obnavljanje gradiva iz drugih predmeta. Program rada u školi ga takođe ne podstiče, sedmaci imaju samo jedan čas likovnog nedeljno. Ironično, svi mi smo kasnije celog života okrenuti nekom vidu estetskog izražavanja... Bilo da uparujemo boje nameštaja ili se šminkamo. Ali, u tom periodu, kreativnost se izgleda privremeno izgubi i cilj konkursa je bio da se deca podstaknu da o tome razmišljaju. Zadovoljna sam što se sve više proširuje krug učenika koji učestvuju. Presudnu ulogu u tome imaju nastavnici i mogu da kažem da sam ove godine upoznala nekoliko njih koji su mi vratili veru u značaj škole kod oblikovanja dečje ličnosti na kreativan način – pojašnjava Bosijokovićeva.

POZITIVAN POGLED NA ŽIVOT

I Marija je bila vrlo darovita i kreativna. Volela je da crta i bila je vešta u sitnoj motorici. Stalno je nešto pravila – od plastelina i gline, starih perli i materijala, od lišća, školjki, kolaža... Osmišljavala je broševe, oslikavala kamenje, šila garderobu i pravila nameštaj za lutke. Od lego kockica sklapala je svoje kreacije.

- Pored toga što je za to bila nadarena, njoj je sva ova kreativna likovna aktivnost bila ventil kroz koji je mogla da se izoluje od teških trenutaka kojih je, na žalost, imala mnogo u životu. Ona je imala tu sposobnost da se izdigne iznad problema koji su je stizali i mi smo to u porodici na svaki način podržavali. Govorili su najpre da je mala, da nije svesna, ali čak i kada je morala postati svesna teškoća koje su je zadesile, kada više nije mogla da hoda, kada je izlazila u javnost u invalidskim kolicima, ona je nastojala da pažnju usmeri na lepe stvari u životu i crtanje joj je ispunjavalo život. Iza nje je ostalo mnogo kreativnih radova koje sam sačuvala. I baš zbog te njene kreativnosti i pozitivnosti, mi smo u porodici smogli poslednji atom snage da pokrenemo ovaj konkurs, posvećen, pre svega, širenju takvog pogleda na život kod dece njenog uzrasta – iskreno kazuje naša sagovornica.

Mariju je dobar deo života okolina identifikovala kroz njenu bolest, to je nužna posledica tako tragične situacije, ali porodica je smatrala da bi bilo nepravedno da se po bolesti pamti, imajući u vidu koliko se ona trudila da joj život time ne bude obeležen i koliko je bila pozitivna. Konkurs je način da se Marijino ime veže za lepotu, kreativnost i pozitivnost, jer je i ona bila takva.

SVA DECA SU POBEDNICI

- Konkurs je za mene višestruko značajan. Kroz ovu aktivnost ponovo sam počela da komuniciram sa decom njenog uzrasta, što sam izgubila nakon njene smrti. Marija je moje jedino dete i bila sam joj jako posvećena i pre bolesti, i pored moje profesionalne karijere, kao i svi mi u porodici, pre svega suprug i njegovi roditelji, Marijini baba i deda. Redovno sam bila sa njom na igralištu, znala sam svu decu iz njenog okruženja, vrtića i škole. Nakon njene smrti, ja sa njima više nisam znala da komuniciram, a i oni su se ustezali, ne želeći, valjda, da mi dodatno nanesu bol. Radovi koje su deca slala na konkurs u meni su ponovo izazvali radost i vratili me u život, pored mog posla, koji mi je pružao ogroman oslonac. Posebno mi je značajan Instagram nalog konkursa, @crtez_za_mariju, @konkurs_marija_bosijokovic, jer u objavama mogu da pričam o Mariji i da kreativno izražavam svoju tugu. Bude mi lakše – emotivno priča Bosijovićeva.

Interesantno je da su deca koja su učestvovala, govorila da je konkurs kod njih izazivao pre svega tugu, a onda želju da učestvujući pomognu porodici.

- Deca koja su učestvovala pokazala su saosećanje i snagu, oni nisu mogli da ne osete tugu, Marija je bila njihovog uzrasta. Oni su svi moji pobednici i drago mi je da mogu da kažem da sa mnogima održavam kontakt i dalje i da mi je drago da pratim kako rastu i kako se razvijaju. Ja sve njihove crteže čuvam, kao i Marijine – dalje nastavlja.

NIŠTA BEZ PRIJATELjA

Od samog početka, Aleksandra Bosijoković ima veliku podršku okoline za realizaciju konkursa. Prvi konkurs je realizovan u potpunosti u Marijinoj školi OŠ „14.oktobar“, za to su najviše zaslužne bile Marijina učiteljica Biljana Jelenić i nastavnica likovnog Danka Trtović. Škola je ustupila prostor da se realizuje izložba i omogućila da se tu okupe i bližnji i svi posetioci koji su želeli da dođu.

Ove godine konkurs je imao posebnu podršku Centra za kulturu i obrazovanje Rakovica, koji je organizovao izložbu u njihovoj galeriji.

- Jako je bitno da takva ustanova, koja je osnovana od strane lokalne samouprave, postoji u svim opštinama, jer ona ima mogućnost da podrži i ovakve nekomercijalne projekte, kao izraz čiste plemenitosti – ističe.

Prijatelji konkursa su i „RocHoir kids“, prvi dečji rok hor sa Jovanom Obradović na čelu, gde je Marija pevala i koji su joj pružali ogromnu podršku za vreme lečenja.

- I na kraju, moram da pomenem roditelje dece iz Marijinog okruženja, koji zajedno sa mnom i nastavnicima učestvuju u organizaciji. To su Isidora Dimitrijević, koja je grafički ispratila prošlogodišnji konkurs i osmislila logo i Tatjana Pantović, koja je zadužena bila za „morski dizajn“ ove godine i osmislila naš divni ovogodišnji kalendar. Bez svih njih konkursa ne bi bilo i smatram to ogromnom podrškom za ovaj poduhvat. Ništa ne biva bez podrške prijatelja. Želja nas u porodici jeste da sami obezbedimo finansijska sredstva za realizaciju konkursa i nagrade, kao naš doprinos – poručuje Bosijokovićeva.

U budućnosti jedina želja joj je da konkurs bude više promovisan, kako bi privukao što veći broj dece da učestvuju i da se neki crteži koji su se izdvojili možda prikažu i van granica izložbe i Instagrama, kako bi se prikazala javnosti deca koja su posebno talentovana, a što bi njima bila svakako najveća nagrada.