Počnimo ljubav još jednom ispočetka

Prva dama srpskog džeza i soula Blagica Beti Đorđević, čiji moćni vokal već decenijama očarava publiku širom regiona, ovih dana snima nove pesme i sprema se da publiku uskoro obraduje novim albumom. Njen hit „Počnimo ljubav ispočetka” vole sve generacije, a ta pesma traje već punih pola veka! Mediji su je nazivali našom Aretom Frenklin, upoređivali sa Širli Bejzi... S pravom. Mogla je da bude svetska zvezda, a izabrala je da ostane u Srbiji. Posle pauze, opet je na muzičkoj sceni.

– Snimila sam prve tri nove pesme, „San o sreći”, „Que sas Beti” kao i novu duetsku numeru s Milanom Stankovićem iz grupe „Sevdah bejbi” s kojim sam već sarađivala na prethodnom albumu „Ime mi je ljubav”. Nigde ne žurim, kad se sakupi desetak pesama, objaviću i novi album, a svakako da će sve te nove pesme odmah zaživeti i na „Jutjubu” i drugim onlajn platformama.

Recept za trajanje

Naša sagovornica priznaje da je muzici dala mnogo, ali da je i ona od nje mnogo toga dobila.

– Bilo je lepih, ali teških trenutaka. Međutim, ja volim da pevam, da se družim s publikom, da razmenjujemo pozitivnu energiju i ništa mi nije teško. Zato valjda i trajem sve ove godine, kaže za „Magazin” Beti Đorđević.

Odrasla je u malom mestu Matejče kod Kumanova u današnjoj Severnoj Makedoniji. Priznaje da nije imala lako detinjstvo, ali da je i to bio način da se očeliči za život.

– Rođena sam 1946. godine u Matejču koje je bilo naseljeno prevashodno srpskim življem. Ipak, trpeli smo česte provokacije, ali i maltretiranje Albanaca, a meni su Albanci i Bugari pobili celu porodicu. Roditelje nisam ni zapamtila, baka me je odgajila. Bilo je to vreme nemaštine, mnogo se teško živelo, često smo sanjali i koricu hleba pa tako imam običaj da kažem da je Matejče gde sam rođena imalo samo lepo, bajkovito ime, ali ništa više od toga. Ako nemate čvrst karakter, onda ne možete opstati u toj borbi koja se zove život. To je valjda nešto bilo i u meni, čovek se verovatno s tim rađa – uverena je naša sagovornica.

Njen talenat za muziku brzo je zapažen i šezdesetih godina prošlog veka nastupa u američkim klubovima u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj. Tu je imala priliku da zapeva i sa svojim velikim uzorom, svetskom divom i legendom Elom Ficdžerald.

– Možda deluje neverovatno da sam pevala u duetu s Elom Ficdžerald, ali to se zaista dogodilo i mnogo sam i dan-danas srećna zbog toga. Kada sam je videla u tom američkom klubu i kada je ona pošto me je čula, pitala da pevamo zajedno, mislila sam da sanjam. Kasnije, početkom sedamdesetih, kada je imala koncert u Beogradu, Ela je uveče došla u hotel „Jugoslavija” gde sam nastupala s bendom svog tadašnjeg supruga Boba Đorđevića i zapevala zajedno s nama. Takve stvari se nikada ne zaboravljaju i stalno vas podsećaju da je ipak vredelo baviti se ovim poslom, ali i da ste vi vredeli i dostigli neki nivo – seća se Beti.

Život je, nažalost, nije mazio i pre deset godina je doživela strašnu porodičnu tragediju kada joj je sin jedinac iznenada preminuo u 47. godini. I pored rane koja ostaje za celi život, Blagica je smogla snage da nastavi dalje i da snagu dobije od svoje unučadi, ali i od muzike i publike.

– Iako je pola moje duše otišlo s njim, morala sam da krenem dalje zbog njegove dece. Oni su moj život, moja snaga, moje sve… Naravno, tu je i pesma jer sve dok je onih koji me vole i slušaju, ima smisla da se bavim muzikom.

Devedesetih godina je malo nastupala jer je to bilo vreme kada se kvalitetna zabavna i džez muzika nije cenila. Ipak, nije htela da se povinuje tadašnjim trendovima i promeni muzički pravac.

– Nikada nisam ni pomišljala da pevam turbo-folk ili bilo šta slično tome. Pravu, izvornu narodnu muziku cenim, ali ne volim neke hibride koji ne liče ni na šta. Ja sam džez i pop izvođač, to je moj senzibilitet i tu nije bilo kompromisa. Zato me uostalom toliko dugo nije bilo, ali se zbog toga ne kajem. Vratila sam se muzici i pesmama i ne nameravam da odustanem – kaže naša sagovornica.

Kako sama priznaje, nije mogla da pretpostavi da će pesma „Počnimo ljubav ispočetka” postati takav hit i da će biti slušana i nakon pola veka od nastanka.

– Tu pesmu sam otpevala prvi put 1976. godine na Beogradskom proleću. Kompoziciju Aleksandra Koraća s prelepim tekstom i vanvremenskom porukom mogu da razumeju sve generacije. Zaista tada nisam mogla ni da naslutim da će trajati sve ove decenije. Ljudi prepoznaju iskrenu poruku i vole da osete pravu emociju i tu je tajna ove pesme – kaže Beti.

Uživanje u malim stvarima

Danas kaže da uživa u malim stvarima jer one i čine životnu sreću:

– Volim da šetam po lepom i sunčanom danu, da čitam, gledam filmove… Televizijske emisije na temu istorije me opuštaju, ali i daju priliku da naučim ponešto novo. Volim i da krstarim po internetu, nisam baš fanatik za novom tehnologijom, ali osnovno sam savladala da bih bila u trendu.

I za kraj ima poruku: najbitnije je da se peva i dalje, da se uz muziku oseća sreća i da se bude s onima koje volite.