Jagodinci vole pčele
U ovom kraju duga je tradicija prikupljanja slatkog nektara, pa stotinak članova društva pčelara ima između osam i 10.000 košnica
Društvo pčelara „Pomoravlje” u Jagodini ima oko 100 članova koji poseduju između osam i deset hiljada košnica. Na njegovom čelu trenutno se nalazi Boban Mišić, koji se s pčelama, kako kaže, druži od svoje trinaeste godine.
„U Pomoravlju su uslovi za pčelarstvo dobri, počev od zimovanja pčela, pa do prvih prolećnih paša, zaključno s bagremovom pašom, koja je i glavna paša. Nakon nje, košnice se moraju seliti u potrazi za drugim pašama”, rekao je Mišić za naš dodatak.
On podseća i da Jagodina ima bogatu istoriju pčelarstva.
„Koreni organizovanog pčelarenja u tadašnjoj Kraljevini Srbiji su s prvim pčelarskim Zborom krenuli iz Jagodine još davne 1897. godine. Nakon toga, 1907. u Jagodini je zlatnu medalju iz kraljičine palate iz Londona za izloženi med na velikoj balkanskoj izložbi doneo Sreten Adžić, koji je u to vreme bio upravnik muške učiteljske škole. Između dva svetska rata nosilac razvoja pčelarstva na ovim prostorima bila je pčelarska zadruga ’Morava’, a 1970. formirano je Društvo pčelara ’Pomoravlje’”, navodi naš sagovornik.
On poseduje oko 120 košnica i seleći je pčelar. Oko 25 godina vodi dnevnik u kom sve zapisuje o svojim pčelama.
„Briga o pčelama mora da bude stalna ako mislite da iz toga izvučete profit, jer kako su naši stari govorili: ’Pčela i vinograd hoće slugu, neće gospodara’”, podseća.
Budućim pčelarima poručuje da ne počinju da pčelare s velikim brojem košnica dok ne steknu potrebna znanja i iskustva, da nađu svog mentora i da se učlane u lokalno udruženje, gde mogu dobiti besplatne savete u postupanju s pčelama.
Nažalost, pošto je na tržištu mnogo falsifikovanog meda, teško čovek može biti siguran šta kupuje.
„Savet za vaše čitaoce je da med kupuju isključivo od pčelara koga poznaju. Time u 99 odsto slučaja mogu biti sigurni da su kupili pravi med”, kaže Mišić.
Pitali smo ga i da li se gajenjem pčela može pomoći u njihovom očuvanju kao vrste.
„Nažalost, u današnje vreme pčele bez pomoći pčelara mogu da prežive najviše do jedne godine, jer ovladaju bolesti, krpelj varoa na prvom mestu, pa posle sve ostalo. Ako pčelar ne pomogne u vidu lečenja, te pčelinje zajednice su osuđene na propast. Veoma je bitno i pomoći im tokom zime, kada nema cvetova. Pčelari najesen stalno prate prognoze kakva će zima biti kako bi se što bolje pripremili na očuvanje košnica. Najbolja pomoć ovim vrednim insektima ukoliko ih krajem leta nećemo opljačkati i pokupiti im sav med, a zauzvrat im vratiti šećer”, objašnjava naš sagovornik.
On posebno poručuje: Ako znamo da je nauka dokazala da svaki treći zalogaj hrane zavisi od oprašivanja pčela, onda je njihova uloga nezamenjiva.
