Kada najbrže starimo? Postoje dve životne faze
Starijenje može izgledati kao spor, postepen proces – ali to i nije uvek slučaj, sugerišu istraživanja. U stvari, ako se jednog jutra probudite, pogledate u ogledalo i pitate se da li brže starite - možda ste u pravu. Prema nedavnoj studiji o molekularnim promenama povezanim sa starenjem, ljudi doživljavaju dva drastična trenutka starenja- jedan u prosečnoj starosti od 44 godine, a drugi u prosečnoj starosti od 60 godina.
„Ne menjamo se samo postepeno tokom vremena, postoje neke zaista dramatične promene”, objasnio je za Science Alert genetičar Majkl Snajder sa Univerziteta Stanford.
Prema njegovim rečima, ispostavilo se da je sredina 40-ih godina vreme dramatičnih promena, kao i početak 60-ih. I to je tačno bez obzira na koju klasu molekula gledate. Starenje je kompleksno i povezano sa rastućim rizikom od bolesti svih vrsta, a Snajder i njegove kolege istraživali su biologiju starenja kako bi bolje razumeli koje se promene dešavaju i kako, kako bi bolje ublažili i lečili ove bolesti. S tim ciljem, pratili su grupu od 108 odraslih, koji su donirali biološke uzorke svakih nekoliko meseci tokom nekoliko godina.
Primetili su da kod nekih stanja, poput Alchajmerove bolesti i kardiovaskularnih bolesti, rizik ne raste postepeno s vremenom, već naglo eskalira nakon određenog uzrasta. Zato su želeli da detaljnije pogledaju biomarkere starenja kako bi videli da li mogu da identifikuju povezane promene.
Koristeći uzorke iz svoje kohorte, istraživači su pratili različite vrste biomolekula. Različiti molekuli koji su proučavani uključuju RNK, proteine, lipide i taksone mikrobioma creva, kože, nosa i usne duplje, za ukupno 135.239 bioloških karakteristika. Svaki učesnik je podneo prosečno 47 uzoraka tokom 626 dana, a učesnik sa najdužim stažem podneo je 367 uzoraka. Ovo bogatstvo podataka rezultiralo je sa više od 246 milijardi tačaka podataka, koje su istraživači zatim obradili, tražeći obrasce u promenama.
Nekoliko prethodnih studija je pronašlo nelinearne promene u molekularnoj količini koje se mogu povezati sa starenjem kod pacova i ljudi. Studije voćnih mušica, miševa i zebrica takođe su ukazale na postepeni proces starenja kod tih vrsta. Snajder i njegove kolege primetili su da postoji jasna promena u količini mnogih različitih vrsta molekula u ljudskom telu u dve različite faze.
Oko 81 procenat svih molekula koje su proučavali pokazalo je promene tokom jedne ili obe ove faze. Promene su dostigle vrhunac sredinom 40-ih, a zatim ponovo početkom 60-ih, sa malo drugačijim profilima. Vrhunac sredinom 40-ih pokazao je promene u molekulima povezanim sa metabolizmom lipida, kofeina i alkohola, kao i kardiovaskularnim bolestima i disfunkcijama kože i mišića. Vrhunac početkom 60-ih bio je povezan sa metabolizmom ugljenih hidrata i kofeina, kardiovaskularnim bolestima, kožom i mišićima, imunološkom regulacijom i funkcijom bubrega. Prvi vrhunac, sredina 40-ih, obično je kada žene počinju da prolaze kroz menopauzu ili perimenopauzu, ali istraživači su to isključili kao glavni faktor: i muškarci su takođe prošli kroz značajne molekularne promene u istim godinama.
„Ovo sugeriše da, iako menopauza ili perimenopauza mogu doprineti promenama koje se primećuju kod žena sredinom 40-ih, verovatno postoje i drugi, značajniji faktori koji utiču na ove promene i kod muškaraca i kod žena”, objasnila je metabolomičarka Sjaotao Šen dodajući da identifikacija i proučavanje ovih faktora treba da bude prioritet za buduća istraživanja da bismo jasnije razumeli kako funkcioniše ljudski organizam.
Istraživači napominju da je njihov uzorak prilično mali i da su testirali ograničene biološke uzorke, od ljudi starosti između 25 i 70 godina.
