Otkrivanje istine iz pepela
Film „Izgubljeni svet Visećih vrtova”, čija je premijera večeras u 21.00 na Vijsat historiju, donosi dirljivu priču o drevnom gradu Ninivi i potrazi za jednom od najvećih misterija antičkog sveta
Ljubitelji istorijskih dokumentarnih priča ne bi trebalo da propuste inspirativni film „Izgubljeni svet Visećih vrtova”, koji će premijerno biti prikazan večeras u 21.00 na kablovskom kanalu Vijsat hisotri.
Ovaj projekat donosi uzbudljivu i duboko dirljivu priču o drevnom gradu Ninivi, nekadašnjem centru moći Asirijskog carstva, i potrazi za jednim od najvećih misterija antičkog sveta – lokacijom čuvenih Visećih vrtova Vavilona.
Ponovno uspostavljanje identiteta
Kroz objektiv kamere i uz podršku najnovijih arheoloških metoda i forenzičke analize, ovaj dokumentarac vodi gledaoce u srce Iraka, gde se na ruševinama slavne Ninive odvija revolucija u razumevanju naše zajedničke istorije. Da li su Viseći vrtovi, koji se vekovima vezuju za Vavilon, zapravo bili smešteni u ovom gradu? Da li smo ceo taj mit postavili na pogrešno mesto na mapi?
Film kombinuje vizuelno impresivne snimke, rekonstrukcije i svedočanstva lokalnih arheologa koji, uprkos svim preprekama, posvećeno rade na obnovi kulturne baštine svoje zemlje. To je, kako kažu autori, i priča o narodu koji, nakon decenija rata, terora i uništavanja, kroz arheologiju ponovo gradi svoj identitet i dostojanstvo.
„Niniva je nekada bila najveći i najnapredniji grad na svetu. Danas je simbol otpora i obnove. Ovde ne kopamo samo zemlju, već i sećanje na začetak ljudske civilizacije”, kaže jedan od ljudi koji je radio na dokumentarcu.
Sa epskim doživljajem prostora i vremena, „Izgubljeni svet Visećih vrtova” gledaocima pruža preciznu i uzbudljivu rekonstrukciju jednog od najznačajnijih perioda antike. Pored toga, kroz intrigantna pitanja o poreklu čuvenih vrtova, ovaj film podseća na snagu istine koju može da donese nauka – čak i nakon više od dve hiljade godina.
U trenutku kada se svet bori sa brisanjem kulturnih tragova, ovaj dokumentarac služi kao podsetnik koliko je važno sačuvati prošlost, jer upravo u njoj često leži ključ za razumevanje budućnosti.
Poklon za kraljicu Semiramidu
Viseći vrtovi iz Vavilona poznati su i kao Semiramidini viseći vrtovi. Važe za jedno od sedam svetskih čuda. Na osnovu mitova, izgrađeni su za kraljicu Semiramidu, koja je poreklom iz zelene Medije i zbog toga je kralj Nabukodonosor II naredio da se izgrade viseći vrtovi na terasama palate da bi je oraspoložio. O njihovoj egzistenciji ne postoje verodostojni dokazi.
Ne postoje sačuvani vavilonski tekstovi koji pominju vrtove, i u Vavilonu nisu pronađeni ni definitivni arheološki dokazi. Predložene su tri teorije da se ovo objasni. Prvo, da su oni bili čisto mitski, a opisi pronađeni u drevnim grčkim i rimskim spisima predstavljali su romantični ideal istočnog vrta. Drugo, da su postojali u Vavilonu, ali su uništeni negde oko prvog veka. I treće, da se legenda odnosi na dobro dokumentovanu baštu koju je asirski kralj Senaherib sagradio u Ninivi.
