Kad vas gledaju ispod oka
Na snimanju imam veliku podršku kolega, dok je u pozorištu situacija malo drugačija. Tamo se kolege već jako dobro poznaju, pa se na nekog novog gleda sa određenom dozom neverice. Zato se neretko osećam kao da sam stalno na nekoj audiciji, kaže ova glumica Pozorišta na Terazijama koju gledamo i u seriji „Pelagijin venac“
Iako je mlada glumica Pozorišta na Terazijama, Minja Petrović, koju gledamo i u seriji „Pelagijin venac“ na TV B92, mislila da će biti operska pevačica za šta se i školovala, njena prva ljubav – gluma – je odnela pobedu! Talentovana, darovita, anđeoskog glasa, završila je osnovnu i srednju muzičku školu, a zatim i prve dve godine Muzičke akademije, da bi uočila da je časovi glume mnogo više ispunjavaju. Rešila je da posluša svoje srce i promenila akademiju, mada mamina želja, kako nam u poverenju kaže, je bila da bude operska pevačica.
- Ali ja sam pobedila, kao i uvek – uz šarmatni osmeh dodaje.
Gluma je nešto čime je želela da se bavi čitav život, još od malih nogu kada je učestvovala u svim priredbama za Dane mladosti u rodnom Požarevcu. Oduvek je imala sklonost ka muzici, ali je teatar doživljavala kao magiju. Bila je redovna na svim predstavama tokom trajanja festivala „Milivojevi dani“ i imala strpljenja da kao dete, često i sama u sali, bez roditeljske pratnje, gleda komade koji su trajali dva, tri sata. Za nju je pozorište bilo očaravajuće.
Danas živi svoj san. Gledamo je u mjuziklima „Crni leptir“, „S druge strane jastuka“, „Mama mia“ i „Cigani lete u nebo“, ali joj je želja da zaigra i u dramskim ostvarenjima. Nada se da će joj se i ova želja ostvariti zbog čega redovno posećuje audicije. Neretko joj se dešavalo, tvrdi, da ode na kasting za jednu ulogu, a dobije sasvim drugu. Bilo je, naravno, momenata kada se preispitivala da li je izabrala pravi put, pogotovo kada je ušla u proces snimanja „Pelagijinog venca“. To se posebno dešavalo posle napornih snimajućih dana kada je jurila da stigne sa seta direktno na predstavu.
- Obično vam kažu – „mlada si, možeš ti to...“. Nije to baš tako jednostavno! Jesam mlada, ali dešava mi se da budem fizički iscrpljena. Naravno, sve se to pregura i stigne. Kad uđem u garderobu, skinem kostim i vidim šta sam sve u toku dana uradila, shvatim da mogu ja to. I onda mi ništa nije teško – priča nam ova glumica.
Na snimanju ima veliku podršku kolega, pogotovo od starije glumice koja tumači njenu majku od koje je čula mnogo korisnih i dobronamernih saveta, dok je u pozorištu situacija malo drugačija. Tamo se kolege već jako dobro poznaju, dugo sarađuju, pa se na nekog novog gleda sa određonom dozom neverice i nepoverenja, često i ispod oka. Zato se neretko oseća kao da je stalno na nekoj audiciji.
- Ali, opravdala sam očekivanja i zato uloge stižu, jedna za drugom. Ne mogu da se žalim – samouvereno kazuje.
S godinama, Minja je stekla preko potrebno samopouzdanje i više je ništa ne pogađa. Trudi se da se na sceni ponaša maksimalno profesionalno, i taj deo joj, kako objašnjava, nikada nije zakazao.
- Scena ne trpi nikakvu polovičnost. Pozorište je živa stvar i nema ponavljanja kadra kao na snimanju. Sve blokade moraju da ostanu po strani. Spremnost je ključ svega. Svaki put kad sam znala šta treba da radim, trema je nestajala – tvrdi Petrovićeva.
Već nekoliko godina živi u Beogradu, stekla je prijatelje, neguje i one iz detinjstva. Oni su iz drugih branši i veoma su emotivni i ponosni na nju. Trenutno je prezaposlena i nema mnogo vremena za druge aktivnosti. Volela bi da ima više vremena za posetu porodici, prijateljima iz detinjstva, baki... Svesna je da je u ovom poslu neizvesnost prisutna svaki dan. Ali, srećna je, tvrdi. Svaku ulogu gleda kao dar i zahvalna je na svakom angažmanu. Ne pritiska je sujeta, niti ima otpor od bilo kojeg glumačkog zadatka jer za nju ne postoje velike i male uloge. Samo mali ljudi.
Uskoro je očekuje snimanje serije „Tunel“, kao i jedan veliki projekat koji je radila za RTS, a o kojem ne sme mnogo da priča.
