Ova godina donosi veliki jubilej – sto godina od početka srpske profesionalne animacije. Istorija srpske animacije počinje oko 1925. godine, kada se pojavljuju prvi animirani oglasi i kratki filmovi. Mileva Jovanović, Milenko Kragović ili kasnije Borivoje Dovniković pripadaju toj ranoj generaciji stvaralaca koji su postavili osnove, često bez ikakve institucionalne podrške.

Povodom tog značajnog datuma, razgovarali smo s dr Snežanom Trstenjak, autorkom projekta „Veterani srpske animacije” i pokretačem inicijative za osnivanje Muzeja srpske animacije.

– Mnogi od prvih animatora radili su u skromnim uslovima, ali s velikom maštom i zanatskom veštinom. Njihovi radovi bili su izrazito poetični, ručno rađeni i često obojeni društvenim angažmanom. Danas imamo obavezu da sačuvamo te tragove i učinimo ih vidljivim – navodi Snežana Trstenjak, doktor digitalnih umetnosti, rediteljka animiranih filmova i pedagog.

Novi projekat predstavlja krunu njenih nastojanja da očuva i ovaj deo kulturnog nasleđa. Izložbe, tribine i digitalni arhivi samo su deo šire vizije – stvaranja institucije koja će čuvati i podsticati animirani film kao umetnost, zanat i sredstvo obrazovanja.
Kao posebne Snežana izdvaja trenutke kada su mladi gledaoci otkrivali stare filmove i s oduševljenjem crtali svoje utiske nakon projekcija.

– To je bio dokaz da ovaj projekat ima smisla. Izložbe u Novom Sadu, Beogradu, a odnedavno i u regionu, zatim na festivalima, bile su ne samo retrospektiva, već i dijalog između generacija. Još jedan važan trenutak bio je uvođenje ovog programa u edukativni kontekst – saradnja sa školama i pedagozima širom Srbije – navodi naša sagovornica.

Ona objašnjava i da ideja o muzeju nije nastala iznenada, već se rađala paralelno s projektom „Veterani srpske animacije”.

– Kada sam započela rad na ovom projektu, nismo imali čak ni jedinstvenu bazu podataka o tim autorima. Shvatili smo da je neophodno stvoriti fizički i digitalni prostor koji će sačuvati sve ono što je nastajalo poslednjih 100 godina – filmove, crteže, scenografije, ali i priče samih autora. Muzej će biti više od mesta za izložbe – to će biti živi, interaktivni centar za istraživanje, edukaciju i produkciju. On je zavet u pokretu: način da se odužimo onima koji su dali život liniji – najavljuje Snežana Trstenjak.

Nedavno je i zvanično predstavljen koncept muzeja u Galeriji Singidunum. Već nekoliko godina se prikuplja, digitalizuje i arhivira građa, a u planu je osnivanje zvanične institucije koja će imati i edukativne programe, rezidencije za mlade animatore.

Veterani animacije

Projekat „Veterani srpske animacije” počeo je kao izložba, ali je brzo prerastao u multimedijalnu platformu: tu su filmske projekcije, tribine, digitalna arhiva, video-intervjui. Dosad je obrađen materijal oko 30 autora i autorki koji su radili u periodu od pedesetih do kraja dvadesetog veka.