Mozaici Renate Trifković u Vatikanu i na Oplencu

„Onaj ko radi samo golim rukama je radnik, onaj koji stvara rukama i glavom je zanatlija, a onaj ko radi rukama, glavom i srcem je umetnik. S tom mišlju počinjem i završavam svaki svoj umetnički izraz”, rekla je za „Magazin” Renata Trifković nakon nedavnog otvaranja izložbe mozaika „Apoteoza” u Galeriji „Vinogradareva kuća”na Oplencu.

U organizaciji Centra za mozaik Zadužbine kralja Petra Prvog Karađorđevića, u čijem hramu na Oplencu se i nalazi jedan od najlepših svetskih mozaika, ovih dana se još održava izložba dobitnice prve nagrade na desetom bijenalu mozaika za delo „Sveti Ilija”.

Umetnica izrađuje mozaike – ukrase i pravoslavnih i katoličkih hramova i već dve decenije je saradnik u Centru Aleti, na verskom institutu pri Vatikanu.

„Velika je odgovornost svakoga ko veru predstavlja i približuje drugima da otkrije svoje srce. Jer, pokazuje im da može da bude ranjiv, a ranjivost nosi bol u sebi. Nema čoveka, pa ni umetnika koji ne boluje, ali ovaj drugi u tom bolu i veri pronalazi inspiraciju”, iskrena je umetnica.

Ali ističe koliko je srećna što u rimskom umetničko-verskom centru Aleti pri Vatikanu predstavlja srpsku kulturu. Na tom mestu ljudi sa svih kontinenata sarađuju i utiču jedni na druge i tako međusobno različiti pretvaraju mozaik u jedno biće.

„U tom biću imam posebno zadovoljstvo da predstavim srpsku tradiciju koju smatram svojom”, dodaje umetnica koja je rođena u Puli 1976, a studirala je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Tu je završila i Akademiju primenjenih umetnosti na Univerzitetu umetnosti i postala docent na Katedri za mozaik. U Centru Aleti završila je specijalizaciju u oblasti teologije i liturgijske umetnosti. Oslikala je u mozaiku oko tri stotine hrišćanskih svetinja u hramovima u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi. Trenutno izvodi fasadu u mozaiku na najvećem hramu u Brazilu, u Aperacidi, u državi Sao Paulo, na 18.000 kvadrata.

Olivera Stanišić, umetnički direktor Centra za mozaik, rekla je da je stvaralaštvo ove mozaičarke raznovrsno: u najvećoj meri obuhvata religiozne motive kao što su ikone i freske, ali i apstrakciju i predstave prirode. Takođe, na jednoj strani stvara mozaike kolosalnih dimenzija koji se mere hiljadama kvadrata, a s druge – izrađuje mikro-mozaike, s istom posvećenošću.