Bez obuke rizično do nove luke

U poslednjih nekoliko godina intenzivirali su se i rečni i morski saobraćaj u našem okruženju, jer je za plovidbu poraslo interesovanje. I na nedavno održanom Sajmu nautike, lova i ribolova, u prvih nekoliko sati prodate su najatraktivnije jahte i čamci. Neki kupci nisu dosad samostalno plovili, ali imati čamac sve više postaje i stvar prestiža, a neki samo žele da im jahta bude druga kuća.

I zaista, postalo je moderno da jahta ima i spavaću i dnevnu sobu i kuhinju i da se vlasnici međusobno druže, ali i nadmeću. Ništa manje u toj trci ne raste i popularnost brzih čamaca. Filip Kočić, zadužen na sajmu za izložbu plovila, potvrđuje da u Srbiji raste interesovanje za nautiku kako na moru, tako i na rekama i jezerima. Na naše reke stižu i zaljubljenici iz Nemačke i Švajcarske, Turske, Italije i Rusije, te je neophodno da red postoji.

„Beograd ima više iskoristive obale za plovila nego Hrvatsko primorje, te apelujemo da se propisi na vodi urede i da 'plasiramo u svet' naše turistički neiskorišćene reke i moguće pristane. Naročito su mladi sve više zainteresovani da plove čamcima, brodovima ili jedrenjacima”, kaže naš sagovornik.

Bez infrastrukture, međutim, nema nautike, poručuje kapetan Petar Đorđević koji je u ime odbora nadležnog za plovidbe u Beogradu pri Privrednoj komori organizovao i sastanak na ovu temu.

Ugroženi i kupači

Policija na vodi ukazuje da učesnici u plovidbama ne vode dovoljno računa o ličnoj, ali ni i o bezbednosti ljudi na čamcima ili kupačima u vodi. Neiskusni nautičari ne treba da ulaze u plovidbeni put jer ugrožavaju i sebe i saobraćaj, upozorenje je koje se čuje i na početku ove nautičke sezone. Mnogi nisu upoznati s našim propisima o plovidbi, a često ni s posebnim uputstvima i pravilima o kretanju Savom i Dunavom.

Čamci moraju da imaju ispravnu opremu: spasilačke prsluke i pojaseve, komplet prve pomoći, protivpožarni aparat. Nadležni apeluju na one koji plove da ne piju alkoholna pića ili da konzumiraju opijate, jer to utiče na pažnju onog ko upravlja plovilom, ali ništa manje nisu opasna ni iskakanja iz čamca nasred reke ili vožnja noću bez potrebnog osvetljenja. I sam njihov motorni čamac može da im nanese povrede opasne po život.

Jelena Radonjić iz firme „Novečento boats” onima koji čamac kupuju prvi put, a posle obuke koju su prošli, preporučuje kao najbezbednije fleksibilne gumene čamce, koje koristi i policija i vojska. Da je i rafting bez „gumenjaka” nezamisliv pokazale su čuvene ture na Limu i na Tari. Noviji modeli mogu da se montiraju već za desetak minuta ili da se za još kraću minutažu rasklope i spakuju.

Veliki „gumenjaci” na sajmu koštali su u proseku između 50.000 i 300.000 evra. Ovakav čamac može da se kupi i na mesečne rate od 29 evra.

„Novi 'gumenjaci' imaju u sebi skrivenu i zaštićenu od vode ostavu za ćebad, jakne i ribarsku opremu, a nadstrešnica može da se sklopi ili postavi za nekoliko sekundi”, objašnjava Jelena.

Čamcem će oploviti svet

Branko Kresojević, direktor broda „Nikola Tesla”, kojeg je zajedno s majstorima dizajnirao i sklapao, a njim brodio već i Misisipijem, kaže:

„Napravio sam brod kojim sam oplovio pola sveta. Preko Čikaga, Moskve, Pariza, Londona... Trenutno moja ljubav je mini-čamac, kakvi su u trendu, a koji sam potpuno opremio sa šest kamera i dronom: planiram na leto da plovim od Stokholma do Hamburga, da prođem kroz Gota kanal. Iduće godine u planu mi je ruta čamcem do nemačke prestonice, preko Praga zbog priče iz mladosti. Kad sam postao punoletan i 1965. dobio pasoš, otišao sam u čehoslovačku ambasadu i rekao da bih išao auto-stopom do Praga. Sledeće godine sam, dakle pre 60 godina, stopom stigao do Praga, pa dalje. Iduće godine želim da taj put pređem čamcem.”

Ipak, on kaže kako iako to sve lepo zvuči, za takav put potrebno je ogromno iskustvo, koje zahteva puno kilometara plovidbe, prvo po manjim rekama u regionu.

„Mnogi danas žele da brode. U Beogradu kupuju velike brodove da se voze ispod mostova, i na sreću za neke, ne idu dalje od Pančevačkog i Pupinovog mosta. Nisam pravio brod da bih se vozio od Ade Međice do hotela „Jugoslavija”, nego da bih brodio i Volgom i Donom, kao i Misisipijem. Kad sam kupio čamac, prvo sam oplovio sve kanale Vojvodine i Mađarske. Plovio sam čamcem i od Prijedora do Beograda: spustio se do Une i Bihaća, do Jasenovca i Gradine i potom ušao Savom u naš glavni grad. Sve zavisi od iskustva, ali i ja znam da čamac ne može preko Atlantika.”

Kako dodaje, troškovi zavise od želja, od toga da li neko štedi ili želi sve što može da oplovi. Litar benzina košta kao i za automobil. „A svi bi danas da kupe svoj brod: malo pre došla je mušterija da mi kaže da je do sada plovila na kruzeru. Krstarenja na kruzerima i jesu za ljude koji bi da plove, a ne znaju”, kaže beogradski rečni i morski vuk, čiji čamac trenutno vredi 12.000 evra.

I po Miroslavu Stanojeviću, osnivaču agencije za škole jedrenja i iznajmljivanje katamarana i jedrilica, obuka je najvažnija. Na
čarter-brodovima organizuju se i ove sezone škole jedrenja. Za ovakve časove cena za nedelju dana je oko 800 evra. Pravilo je da se u takvim „školama na brodu” sami putnici snabdevaju hranom, podele se dužnosti u kuvanju i pranju posuđa. On sve upozori da ih ne čeka letovanje kao u hotelskom apartmanu. Jedrenje je više kao kampovanje na moru: većina lađa nema kabine s klimom, zamrzivačima i luksuznim kupatilima.

Škole jedrenja organizuju se od aprila do oktobra, kada je najam brodova jeftiniji, a i manja je gužva. Časovi i polaganja i dalje se najčešće organizuju u Hrvatskoj koja ima bolju infrastrukturu vezova.

Maksimalan broj osoba na brodićima sa skiperom je 13, ali bolje je da na plovilu bude osam ljudi zbog komocije, čak i kada se troškovi podele, ne iznosi mnogo više, tvrdi. On napominje da su vezovi uvek jeftiniji na sporednom pristanu, nego nasred rive. Recimo, na ostrvima na rivi pristaju za 180 do 200 evra, dok je cena u uvalama danas od 40 do 50. Kako sagovornik kaže, važno je da se ljudi nauče osnovnim pravilima. Za hiljadu evra po osobi može da se u našem okruženju iznajmi brod sa skiperom.

Najskuplje jahte od 340.000 do 850.000 evra

U ime firme „Goga Jahting klub”, Bogdan Vasić kaže da je najunosnija prodaja „kranki” jahti i američkih brendova popularnih plovila poput „monterej” i „regal”. Na sajmu su tako najskuplje bile „kranki Z 35” dužine 12 metara od 340.000 evra i „princeza V 40” od 13 metara, s cenom od 850.000 evra – „parkirana” zbog veličine napolju izvan hale sajma. I ove jahte su brzo prodate.

„Najskuplje jahte imaju kabine i na prednjem i na stražnjem delu, toalet širine četiri metra, kuhinju i salon za goste, a platforma se, poput plaže, spušta u vodu”, kaže naš sagovornik.

Dodaje da je savremenim amaterskim ljubiteljima plovidbe bitna i privatnost: „Jahta 'princeza' ima dva 'volvo' motora i mnogo prostora, veliku zaštitu u slučaju nepogoda i zato je najskuplja. Ali ni s njom se u velike oluje ne ide”, opominje Vasić.