Posle mesa, stiže i voće iz laboratorije- da li postoje prednosti ovakvog uzgoja
Nedostatak hrane sa kojim bi mogli da se suoče mnogi delovi sveta usled povećanja broja stanovnika i klimatskih promena koje donose vremenske prilike nepovoljne za uzgoj brojnih useva, naučnici na Novom Zelandu pokušavaju da uzgajaju voćno tkivo u laboratorijama.
Stvaranje hrane iz laboratorije je direktna posledica nedostatka hrane sa kojom se čovečanstvo bori. Verovali ili ne. Meso nastalo u hibridnim ulsovima nije novost, a sada se naučnici trude da stvore i voćno tkivo iz biljnih ćelija za koje se nadaju da će jednog dana imati ukus, miris i osećaj pri konzumaciji kao pravo voće.
Istraživači sa Novog Zelanda nadaju se da će program pomoći u očuvanju stabilnosti u snabdevanju hranom u zemlji.
„Ovde na Novom Zelandu, mi smo dobri u uzgoju konvencionalnih hortikulturnih useva, ali gledajući u budućnost, postoji mnogo promena koje očekuju svet sa rastom populacije, sve većom urbanizacijom i klimatskim promenama”, rekao je doktor Ben Šon, vođa programa „Food by design”.
Cilj programa je uzgoj voćnog tkiva bez delova koji se obično odbacuju poput sredine jabuke ili kore pomorandže, a hrana uzgojena u laboratoriji mogla bi da igra ključnu ulogu u održivoj poljoprivredi, ali je još u veoma ranoj fazi razvoja.
Takođe, biće neophodno da potrošači prihvate ovu praksu. Starije generacije bi mogle da budu neodlučne, ali istraživanja pokazuju da su mlađe generacije spremne da probaju novu hranu ako ta hrana nudi zdravstvene prednosti dok ograničava uticaj na životnu sredinu.
Voće koje se uzgaja u laboratoriji obično se proizvodi pomoću tehnika kao što su kultura ćelija, tkivna kultura i sintetička biologija. Evo nekoliko primera voća koje se trenutno ili eksperimentalno uzgaja u laboratorijskim uslovima:
1. Jagode
Često se koriste u istraživanjima jer brzo rastu i imaju jednostavan genom. Kultura ćelija omogućava kloniranje jagoda bez potrebe za semenom.
2. Banane
Laboratorijski uzgoj koristi se za očuvanje sorti koje su ugrožene jer su podložne bolestima.
3. Grožđe
Kultura tkiva omogućava očuvanje i umnožavanje određenih sorti vinove loze, naročito u vinogradarstvu. Genetske modifikacije takođe se ispituju da bi se povećala otpornost na bolesti.
4. Ananas
Tkivna kultura se koristi za razmnožavanje bez virusa i za komercijalnu proizvodnju sadnica.
5. Jabuke i kruške
Kultura pupoljaka i tkiva koristi se za očuvanje starih sorti i za brže razmnožavanje.
6. „Laboratorijsko voće” – eksperimentalno
Naučnici eksperimentišu s pravljenjem sintetičkog voća ili voća iz ćelija, slično kao laboratorijsko meso.
Još uvek nije komercijalno dostupno, ali postoje prototipi, npr. mini-voće napravljeno iz biljne biomase u gelovima.
Zanimljivo je, naučnici navode da postoje prednosti ako birate laboratorijski uzgojeno voće. Bezbednije je za jelo, jer nema pesticida ili herbicida, manje su šanse za kontaminaciju, naučnici mogu tačno kontrolisati sadržaj šećera, vitamina, boje i ukusa, a to voće raste brže i bez trulih delova i nema sezonskih ograničenja.
