„Sluškinjina priča“ je postala simbol otpora za žene
U ovom svetu ništa nije crno-belo. Mnogo toga je i u spremnosti da se ljudi promene, omekšaju i budu iskreni prema sebi, poručuje zvezda ove filozofske serije koja je šokirala svet
„Moja junakinja je izabrala da preživi umesto da donese bolju odluku za opšte dobro, za bolje čovečanstvo“ – ovako na početku ekskluzivnog razgovora za „TV reviju“ priča australijska glumica poljskog porekla, Ivon Stahovski, zvezda serije „Sluškinjina priča“, koja se emituje na kanalu HBO.
Uloga Serene Džoj Voterford u ovoj distopijskoj drami, koja je šokirala ceo svet, donela joj je globalnu prepoznatljivost, ali i brojna priznanja.
Da podsetimo, ako neko kojim slučajem nije gledao, reč je o filozofskoj, moglo bi se tako nazvati, seriji nastaloj prema romanu Margaret Atvud, veoma mučnoj za gledanje jer govori o užasnom svetu mračnog totalitarnog društva Gilijad, u kojem su žene svedene na svoje reproduktivne funkcije.
Ivon Strahovski je veoma uverljivo udahnula život svojoj junakinji Sereni koja je pre Gilijada bila konzervativna zagovornica „povratka tradicionalnim vrednostima“. Ipak, nakon revolucije, biva svedena na ulogu poslušne supruge bez prava na moć ili glas. Kod gledalaca uspela je da izazove oprečne reakcije – od prezira do saosećanja.
- Verujem da je u poslednjim epizodama Serena najiskrenija upravo prema sebi. Ona je tokom godina postala emotivnija i čak imala trenutke iskupljenja, pored brojnih loših izbora koje je napravila. Ovo je sezona u kojoj sam definitivno najzadovoljnija Sereninim emocionalnim stanjem, načinom na koji doživljava samu sebe, ali i svet oko sebe – kazuje u ovom intervjuu Strahovski.
Prema njenim rečima, u novoj sezoni videćemo sve – i Serenino vaspitanje, verska uverenja, njen stav o ženstvenosti, ulozi muškarca i žene, njenu emocionačnu inteligenciju i kapacitet, narcizam i moć manipulacije…
Uz pomoć ove uloge je uspela, kako kaže, da svoju glumu istraži do krajnjih granica.
- Lako je osuđivati je i mrzeti je. Ali na kraju, morala sam to da ostavim po strani i naučim da volim moju Serenu i da je igram. A postoji toliko „sivih zona“ njene ljudskosti koje sam morala da istražim i to me je jako motivisalo. I nakon svih osuda, zavolela sam Serenu. Ona je postala deo mog života, sviđalo mi se to ili ne – iskreno priča.
Igrajući ovaj kompleksan lik, naša sagovornica je želela da pošalje poruku – da nada uvek postoji. Jer, tvrdi, u ovom svetu ništa nije crno-belo. Mnogo toga je i u spremnosti da se ljudi promene, omekšaju i budu iskreni prema sebi.
Zanimljivo je da je „Sluškinjina priča“ imala veliki kulturološki i politički uticaj u SAD.
- Kada je Margaret Atvud pisala knjigu, ona je građu i ideje crpela iz stvarnog života. I tako imamo ovu, nažalost, priču koja je tragično relevantna zbog nesrećnih stvari koje se dešavaju u svetu, bilo da su političke ili ne. Poruka je toliko moćna i višeslojna. Istovremeno, to jeste zaista tužno, jer su teme serije teške i bolne i još uvek aktuelne u mnogim delovima sveta, ne samo u SAD – ističe Strahovski.
Posebno je ponosna što je serija „Sluškinjina priča” nadživela TV ekrane i preneta u stvarni život. Postala je simbol otpora, posebno za žene.
