Bez gljiva, naš svet bi bio preplavljen mrtvim materijalom. Kao najvažniji razlagači u prirodi, gljive razgrađuju mrtve biljke i životinje, pretvarajući ih u hranljive materije koje mogu da koriste drugi organizmi. 

Gljive su raznolika grupa organizama koje igraju ključnu ulogu u ekosistemima širom sveta. One ne samo da su izvor hrane za ljude i mnoge vrste životinja, već pomažu i u razgradnji organskog materijala, čime se oslobađaju hranljive materije neophodne za rast biljaka.

Mnoge gljive žive u simbiozi sa biljkama. One im pomažu da apsorbuju hranljive materije iz tla, dok biljke gljivama obezbeđuju šećere koje proizvode fotosintezom. Ova simbioza je ključna za zdravlje mnogih ekosistema.

Gljive otkrivene u Černobilu, kroz proces radiosinteze, apsorbuju i razgrađuju jonizujuće zračenje, čime pomažu u dekontaminaciji od radijacije.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by CrucialFOURFarms (@crucialfourfarms)

Medicinske gljive

Gljive se koriste u medicini i farmaciji na različite načine. Lekovite gljive prirodno proizvode medicinsko značajne metabolite ili se uz pomoć biotehnologije mogu indukovati da proizvode takve metabolite. Opseg medicinski aktivnih jedinjenja iz gljiva obuhvata antibiotike, lekove za rak, inhibitore holesterola, psihotropne lekove, imunosupresive i fungicide.

Penicilin, prvi antibiotik, bio je proizveden iz plesni. Mnoge druge vrste gljiva se, takođe, koriste za proizvodnju lekova, uključujući statine za snižavanje holesterola i ciklosporin za sprečavanje odbacivanja transplantiranih organa.

Mada su inicijalna istraživanja bila usredsređena na jednostavne vrste poput onih koje uzrokuju kvarenje hrane, kasniji radovi su identifikovali korisna jedinjenja u širokom dijapazonu raznih vrsta gljiva.

Lekovite pečurke imaju antibakterijsko i antivirusno dejstvo, štite ljudski organizam od jonizujućeg zračenja i imaju niz drugih pozitivnih učinaka, na rad organa: čiste jetru, bubrege, krvne sudove, pomažu u lečenju šećerne bolesti, reume i ateroskleroze. Kod nas je rasprostranjen veliki broj gljiva koje se mogu gajiti, a da pritom ne izgube svoju lekovitu moć.

Stručnjaci kažu da medicinske gljive i prirodni biološki aktivni preparati od gljiva mogu da pomognu u prevenciji i lečenju različitih vrsta karcinoma, HIV-a, virusnih infekcija (od prehlade do herpesa i hepatitisa), koronarnih i bolesti krvnih sudova, ateroskleroze i povišenih lipida, dijabetesa, oboljenja jetre, žučnog sistema i pankreasa, oboljenja želuca i dvanaestopalačnog creva, bronhitisa, alergija, reumatoloških oboljenja, artritisa, oboljenja kože, psihoneuroloških i autoimunskih oboljenja.

Gljive, pored snažnog antivirusnog, poseduju i snažno antibakterijsko dejstvo, tako da mogu da se koriste i kao prirodni antibiotici.

Gljive Dalekog istoka

Tradicinalna medicina Kine, Japana i Koreje koristi gljive više od 5.000 godina za održavanje i poboljšanje vitalnosti i zdravlja, kao i za lečenje mnogih obolenja.

Poslednjih 50 godina iskustva i znanja tradicionalne medicine o snažnim lekovitim svojstvima lekovitih gljiva potvrđena su strogim naučnim metodama, velikim brojem naučnih radova i kliničkih studija. Njihova primena je sve šira i u akademskoj, zapadnoj medicini.

Za razliku od lekova, koji leče posledice, a ne uzroke bolesti, medicinske gljive deluju na održavanje biološke homeostaze, na ponovno uspostavljanje balansa i prirodne odbrane organizma.

Osim toga, lekovi imaju niz neželjnih dejstava.

Glavni mehanizam delovanja supstanci iz gljiva u prevenciji i lečenju tumora je imunostimulativni, odnosno aktiviranje niza imunoloških reakcija u organizmu domaćina.

Beta glukani, na primer, koče stvaranje materija koje slabe imunitet, a povećavaju stvaranje materija koje ga jačaju. Povećavaju stvaranje antitela, jačaju proizvodnju interferona i ubrzavaju stvaranje interleukina.

Od gljiva se, takođe, na potpuno prirodan način prave prahovi i ekstrakti, a radi konfornije upotrebe, pakuju se i u kapsule.

Gljiva Kordiceps sinezi, na primer, u današnje vreme smatra se medicinski najvrednijom gljivom, čija brojna lekovita svojstva su u kineskoj tradicionalnoj medicini poznata još od antičkih vremena. Na zapadu se tek se u poslednjih nekoliko godina pristupilo naučnoj proveri njenih svojstava. Brojnim istraživanjima je ustanovljeno da se radi o najpotentnijoj do sada izučavanoj gljivi, sa veoma širokim spektrom pozitivnih dejstava na čovekovo zdravlje.

Od hrane i pića, do razgradnje plastike i teških metala

Gljive su važan izvor hrane za ljude. Mnoge vrste su jestive i koriste se u različitim kuhinjama širom sveta. Najčešće se koriste šampinjoni, bukovača, lisičarka i vrganji.

Upotrebljavaju se, takođe, u proizvodnji pića, piva i vina, gde gljive kvasca fermentišu šećere da bi proizvele alkohol.

Nedavna istraživanja su pokazala da neke vrste gljiva mogu da razgrade plastiku, što bi moglo da postane ključ za rešavanje globalnog problema plastičnog otpada. Ove gljive proizvode enzime koji razgrađuju polimere u plastici, pretvarajući ih u jednostavnije organske materije.

Gljive se koriste i za izradu ambalaže na biljnoj bazi. Kompanija Ecovative Design, na primer, koristi micelijum (vrsta korena gljive) za stvaranje potpuno obnovljive ambalaže visokih performansi, koja se potpuno biorazgradi za samo mesec dana.

Gljive se, takođe, koriste za izradu veganske kože. Firma Bolt Threads proizvodi vegansku kožu od gljiva zvanu Mylo, koja se koristi u modnoj industriji.

Gljive koje prirodno imaju mesnati ukus i teksturu idealne su kao zamena za meso i za izradu veganskog mesa.

Gljive kao što su Pleurotus ostreatus (vrganj) i Trametes hirsuta koriste se za čišćenje zemljišta zagađenog teškim metalima, a Fanerohete krizosporijum gljiva se koristi za dekontaminaciju zemljišta zagađenog fenolom.

Zašto su gljive zdrave

Najvažniji sastojak gljiva su proteini. Ima ih 1 do 4 odsto u svežim, a čak 10 do 45 procenata u suvim gljivama.

Za razliku od biljaka, gljive sadrže sve esencijalne aminokiseline neophodne za život ljudi.

Bogate su ugljenim hidratima - oko 3 odsto u svežim, odnosno 32 odsto u suvim plodovima.

Njihovu hranljivu vrednost pojačavaju i vitamini, pre svega oni iz B grupe, beta karoten i vitamin C.

Bogate su i mineralima: kalijumom, fosforom, natrijumom, a sadrže i gvožđe i kalcijum.

Do 95 procenata mase gljiva čini voda.

Halucinogene pečurke

Halucinogene gljive, poznate i kao „magične pečurke”, vekovima su bile deo ljudske kulture, rituala i istraživanja svesti. Njihovi glavni aktivni sastojci su psilocibin i psilocin, psihoaktivne supstance koje izazivaju promene u percepciji, emocijama i načinu razmišljanja.

Upotreba halucinogenih gljiva seže hiljadama godina unazad. Stari narodi Srednje i Južne Amerike, poput Maja i Asteka, koristili su ih u verskim ceremonijama da bi „komunicirali” sa bogovima i dublje razumeli univerzum. Postoje dokazi da su neke zajednice u Evropi koristile slične gljive u šamanističkim praksama.

Tek u 20. veku su halucinogene gljive ponovo privukle pažnju zapadnog sveta, zahvaljujući etnobotaničaru Gordonu Vasonu, koji je 1950-ih otkrio ritualnu upotrebu psilocibinskih gljiva u Meksiku. Njegovo istraživanje dovelo je do izolacije psilocibina i kasnijih naučnih studija o njegovom uticaju na ljudsku psihu.

Kada se unesu u organizam, psilocibin se pretvara u psilocin, koji deluje na serotonin receptore u mozgu, naročito na receptor 5-HT2A. To uzrokuje pojačanu povezanost različitih delova mozga, što može da rezultira vizuelnim halucinacijama, promenama u osećaju vremena i prostora, dubokim introspektivnim mislima i osećajem povezanosti sa svetom. Mnogi ljudi koji su iskusili dejstvo halucinogenih gljiva opisuju ih kao „prozor u drugu dimenziju” ili sredstvo za duhovno prosvetljenje.

Poslednjih decenija naučnici istražuju terapeutski potencijal psilocibinskih gljiva u lečenju depresije, anksioznosti, posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), zavisnosti i drugih mentalnih stanja. Studije pokazuju da psilocibin može da pomogne u „resetovanju” mozga i omogući ljudima da prevaziđu negativne misaone obrasce.

Iako generalno nisu toksične, halucinogene gljive mogu da izazovu psihološke nelagodnosti, anksioznost i „loša putovanja” (bad trip), naročito kod ljudi sklonih mentalnim poremećajima. Zbog svog psihoaktivnog delovanja, ove gljive su ilegalne u mnogim zemljama.