Opterećeni smo time šta drugi misle o nama
Gošća novog podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar“ je Jelena Trninić Vukić, manekenka i pisac. Ona je svojevremeno bila jedna od najcenjenijih manekenki na ovim prostorima i jedna od misica u nekadašnjoj Jugoslaviji. Imala je i svoju emisiju na nekadašnjoj BK televiziji, pevala je u jednoj grupi, a uspela je i da završi Pravni fakultet u Beogradu. Akreditovani je predavač i saradnik posebnog tima koji je namenjen kognitivnom razvoju dece, osnovala je nevladinu organizaciju „Mravinjak“, a ujedno piše i knjige za decu, zbog čega je dobila nadimak „pisac sa modne piste“.
– Klasici su nešto što apsolutno mora biti sastavni deo lektire. Samo se prosto program mora osvežiti – smatra Trninić Vukić.
Ona je u podkastu govorila i o tome da li je teško baviti se manekenstvom, od čega su neminovna odricanja da bi se taj posao valjano radio, ali i o brojnim predrasudama koje prati ova profesija…
– Volela sam da uživam u životu. Nedavno mi je neko rekao: „Ti si ona što je izjavljivala da jede burek i da stalno ide u štiklama“. Te godine su to dozvoljavale, a u današnje vreme niti jedem burek, niti nosim štikle, već vežbam i hranim se zdravo. Tačno je da nisam bila na dijetama, nisam volela sebi ništa da uskraćujem i to je imalo povremeno svoje posledice. Sada sam, u ovim zrelim godinama, apsolutno posvećena zdravom životu, zalažem se za vođenje računa o psihofizičkom zdravlju i izgledu. Imala sam momente kada su me kreatori birali zbog harizme, a nekako nisu odobravali moju ženstvenost u telu, u smislu da su im smetale moje grudi ili moje obline, pa su me nekako ukalupljivali u nešto što mi nije prijalo – navodi Trninić Vukić.
Ipak, ona ističe da joj je bavljenje manekenstvom pomoglo u prihvatanju sebe, u odnosu sa drugim ženama, u odnosu sa samim sobom jer su manekenke bile konstantno okružene različitim vidovima lepote, što je bilo nešto fantastično i prelepo za nju.
– Tu smo učile da prosto nemaš zavist prema drugom ženskom biću što je boljka od kada je sveta i veka svake žene da uvek zavidi ispod oka, da gleda drugu ženu. Mi smo se stvarno volele, uživale i podržavale jedna drugu, Manekenstvo me je osnažilo da prihvatim sve svoje vrline i mane i da prosto poštujem žene, kao i da oborimo tu čuvenu tezu da je žena ženi vuku – kaže gošća našeg podkasta.
Ona navodi da je odavno shvatila da mora sebi da bude dobra, lepa i zdrava…
– Stalno pominjem Rušku Jakić i njenu rečenicu „Dobro jutro lutko“, jer je ona samopomoć otkrila još davnih devedesetih godina prošlog veka. Mi smo se tada tome smejali. A sada ću sebi i sa podsticajem da kažem „Dobro jutro lutko“ i da se sebi radujem i svakom novom danu. Trudim se da sebe prihvatim, a to da li će tamo neko da vidi da li su moja usta tanka i da li sam se ja za 15 godina promenila, nije bitno, idem dalje hrabro. Mnogo se opterećujemo time šta drugi misle o nama, to je prosto u prirodi ljudskog bića. Stalno tražimo neku vrstu odobravanja, čime god da se bavimo, a kreće se od fizičkog izgleda. Ali kada svedemo stvari na proste činjenice, da to kada se vama neko dopadne, okrenućete se za tom osobom, ali ako tu „ispod“ ne postoji ništa drugo, da taj neko emituje neku dobru energiju ili da kaže nešto fino, onda prosto ta onda spoljašnjost gubi svaki smisao – dodaje naša sagovornica.
Ona je govorila i o svojoj knjizi „Milan Vesna i jedna kuća tesna”, čija je promocija nedavno održana u Beogradu, kao i o tome da je za pesmu „Lasta“ dobila prestižnu nagradu „Dobrica Erić” na Đurđevdanskim književnim susretima. U podkastu će biti reči i o tome kako decu privoleti da čitaju knjige, kako se razvoja njihov kreativni potencijal, ali i o tome kako se osećala kada joj je suprug prvi u Crnoj Gori dobio koronu, odluci da završi prava i postane advokat i da se time ne bavi, „teroru“ mladosti i lepote na ovim prostorima…
Njen stav je da nam život stalno deli neke lekcije, a na nama je da li ćemo dati sve od sebe i proći sa desetkom ili padamo na ispitu, i da li će nam čaša uvek biti polupuna ili poluprazna…
