Voljeni platani u Trebinju

Dobroćudni divovi Trebinja i ovako zimski ogoleli prigrle svakog namernika, a njih je mnogo u sva godišnja doba. Kolonija veličanstvenih stabala, starih 120 leta, natkrila je glavni trg, jednu baštu, dodiruje jedan vremešni hotel, a svima zajedno podarila je ime. Pod platanima je mesto susreta i svih dešavanja, pa ovde kažu: ko pod njima sedeo nije, kao da u Trebinju nije ni bio.

Prvi pisani trag o platanima vodi do 1889. godine, kada su u grad stigli na nešto puste poljane, s mesnim grobljem. Godinu dana kasnije, iz Trstena kod Dubrovnika dopremljena je značajnija količina, još 20 novih sadnica i to su ovi sadašnji, na centralnom trgu.

Za njima je stigao i prvi vrtlar Franjo Bratuš, kojem je posao bio da brine o zelenim džinovima. Biće posle još mnogo vrtlara…

Kasnije je kupljeno, opet u Trstenu, još 12 sadnica platana koji su „otvorili” saobraćaj na novoj pruzi do stanice u Trebinju i stoje i danas ispred stanične zgrade za putnike, pa duž železničkog koloseka.

Od prvokupljenih mladica poživelo ih je šesnaest i oni do danas formiraju ambijentalnu celinu, najdragoceniji deo grada. Tu natkriljuju spomenik Srbima, trebinjskim mučenicima 1914–1918. za slobodu Jugoslavije. Pod njihovim krošnjama žubori spomen-česma na kojoj je napis „Podmaršalu, barunu Đuri Babiću podigoše 1880. građani trebinjski”, a dalje niz trg je i čuveni hotel koji je od austrougarskog perioda menjao vlasnike, ali i naziv – od „Zagreb”, „Lovćen”, „Jedinstvo”, do današnjeg „Platani”.

Pod ovim divovima, naročito za vreme letnje hercegovačke žege, debeli hlad traži još jedan trebinjski „patent” – pijaca koja radi bez tezgi. Tako na improvizovanim stolovima i svakojakim drugim pomagalima ovdašnji „mali” proizvođači nude domaći pršut i drugi mrs, sir škripavac i onaj iz mešine (mjeha), domaći kačkavalj, blagodarno bilje, med, vino, voće, začine.

Iz novije biografije 16 džinova, koje država štiti kao spomenike prirode, zabeleženo je u zimu 2015. godine, da ih se sedam ozbiljno „prehladilo”. Biljna bolest je zahvatila unutrašnjost stabla i uzrokovala truljenje. Po najcrnjim prognozama izgledalo je da platani neće još dugo krasiti grad. Preživeli su i više rekonstrukcija trga, pa i oštećenja od gelera iz ratova devedesetih godina prošlog veka. Na sreću predviđanje se nije ispunilo, ali to je bio jasan znak da su kolose godine pritisle i da traže sve više pažnje, pa se zato redovno „snimaju”.

Dekoracija Austrougara

Prvo predanje o tome kako su platani stigli u Trebinje vezuje se za barona Đura Babića koji je s austrougarskom dominacijom ovim krajem u grad stigao sa zadatkom da mu bude komandant. Imao je kćer slabog zdravlja koja umire sa 16 leta, pa je njoj u sećanje i čast, u centru grada, naložio da se posadi 16 platana, za svaku godinu ćerkinog života.

Druga priča kako su platani „zauzeli” Trebinje kaže da je Austrougarska, posle aneksije Bosne i Hercegovine 1878. godine, zatekla u centru grada groblje. Odlučeno je odmah da ono bude izmešteno, a da se na tom mestu posade raskošna stabla. To je urađeno i u drugim delovima grada, te je broj trebinjskih zelenih džinova narastao na oko 80, što im je i aktuelno brojčano stanje.