Da zamrsi planove i umeša prste...

Svake godine, otprilike u ovo vreme, kada nam na košutnjačku scenu stignu pretendenti za evrovizijski podijum, uzburka se javnost kao brod na olujnom moru. Pošto oko svega volimo da se delimo i svađamo, a sada još više, poneseni revolucionarnim talasom, izbor za srpskog predstavnika velike Evrovizije idealan je povod da opet pokažemo zube. Kao da nemamo ozbiljnijih, životnih problema. Ali, izgleda, da je upravo ovogodišnji izbor slika i prilika onog čemu ovih dana svedočimo...

Oni iskreni obožavaoci ove manifestacije, uglavnom tinejdžeri, koji već mesecima prate svoje favorite na društvenim mrežama, suprotstavljaju se onim tradicionalistima, srednje i starije dobi koji još pevuše „Rok mi, bejbi” jugoslovenskog benda „Riva” kada nam je nekadašnja velika zemlja donela Evropu u naše tada veliko dvorište. Vremena se menjaju, menja se i Evropa, menjamo se i mi, menjaju se i mladi, sve je veći jaz između generacija, a samim tim i ono što se traži na velikoj bezviznoj sceni, otvorenih granica...

Evrovizija, a samim tim i nekadašnja Beovizija, danas poznata kao PZE, odavno nije muzička smotra lepih zapamtljivih melodija koje ostaju u albumima naših plejlista, niti je slika i prilika zemalja i njenih specifičnosti iz kojih dolaze, već više vizuelni spektakl u kojem se svi utrkuju koji će performans biti otkačeniji, začudniji... A sve u trci za dominaciju na društvenim mrežama. Jer, tamo je moć, tamo su pare... Tamo vlada pravi mali rat... Tamo se osvajaju sva ratišta i iskazuju sve nepravde...

Najviše je onih koji osporavaju ovogodišnjeg slavodobitnika Princa koji, ruku na srce, nije bio ničiji favorit. Iako talentovan, sa lepom pojavnošću, on očigledno nije ono što evrovizijska publika voli, ali, pokazalo se, ni žiri. Ovih dana piše se peticija da drugoplasirane dreg kraljice „Harem grls”, koje mnogi nazivaju i travestiti, predstavljaju Srbiju na najvećem evropskom muzičkom događaju. Po mnogima, one su idealne predstavnice za ono što se danas očekuje od novog lica Evrope. One ili oni imaju atraktivan nastup, pevljivu pesmu poput mantre ili ritualnog plesa, ali ono što je sigurno, šokiraju, pogotovo onu konzervativniju Srbiju.

Svakako će biti zabavno pratiti ovaj pravi mali rat na društvenim mrežama koji baca senku na ono što se događalo u živom prenosu ovogodišnjeg izbora za pesmu Evrovizije. I prošle godine smo imali dva tabora – one koji su bili za tradicionalnu Breskvicu, u koju je uložena velika medijska kampanja, i one koji su svim srcem navijali za Teja Doru, koja se takođe oslonila na našu slavnu prošlost, ali u nešto modernijem, „evropskom” stilu. I tada su padale teške reči, baš kao i danas. I ako mislimo da se ove godine nešto novo dešava, grdno se varate. Nadamo se da i ove godine nije bilo, kako se sve više piše, kupovine glasova, nameštanja... Pa zar i u muzici?

I sve će to doći i proći, kao manje-više svake godine... Ali, ono po čemu će se, definitivno, pamtiti ovogodišnji izbor za našeg predstavnika u Bazelu jesu, u poslednjoj deceniji, nikada veće osporavanje javnog servisa, društveni i politički aktivizam... pa se tako studio u Košutnjaku pretvorio u ulicu, baš onu koja se ovih dana dešava u glavnom gradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, u malim mestima diljem nam naše lepe Srbije. Na sceni i u popularnom grin rumu smenjivali su se bedževi, parole, krvave šake, pumpanje balona... zbog čega je član Upravnog odbora RTS uložio žalbu Evropskoj radiodifuznoj organizaciji. Progovorili su otvoreno i učesnici, članovi žirija i nesuđeni voditelji „Beosonga”. Nezadovoljstvo i sve ono što se dešava na ulicama, prenelo se i na scenu... Za mnoge izjave, zanemeli smo, ali su i sami voditelji, koji su ove godine bili lišeni euforije, pompe... ponavljali jedne te iste rečenice, dok je onaj iz grin ruma pokušavao da ublaži neprijatnu situaciju, ne baš uvek duhovitim replikama...  

U skladu sa aktuelnim dešavanjima, etiketama koje pršte i olako se dele, kao da smo izgubili svaki osećaj pristojnosti, i kao da se jezik sa društvenih mreža preselio u javni govor, završio se još jedan izbor...

Neizvesnost je nešto u čemu živimo ovih dana... Što bi rekle ovogodišnje nezvanične pobednice Pesme za Evroviziju – „... da zamrsi planove... i umeša prste... dok se drugi krste...”

U PETAK 14. MARTA, U NOVOM "KADRIRANjU", U "TV REVIJI", PRISETIMO SE CRTANOG FILMA "BANANAMEN"