Špijuni u polju

Bespilotne letelice ili, kako ih još nazivamo, dronovi u poljoprivredi dobijaju sve širu primenu od mapiranja do tretiranja pesticidima, herbicidima i veštačkim đubrivom, pa je i interesovanje za njih počelo da raste i otvara brojna pitanja od potrebnih dozvola do obuke i primene. Zasad, koliko smo upoznati, za ovu alatku precizne poljoprivrede čuju se samo reči hvale – od zaštite čoveka od hemije do značajne uštede u odnosu na konvencionalni način rada. Najveća korist za poljoprivrednike jeste i brzina rada, jer jedan hektar mogu tretirati za pet do sedam minuta. Nema gaženja zemljišta… Dakle, dron je jedna sofisticirana mašina, leteći robot, sve pristupačnije cene.

Lazar Turšijan, stručnjak za preciznu poljoprivredu, doktorand na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ukazuje da Srbija što se tiče upotrebe agrodronova hvata korak s razvijenim svetom. Upotreba je počela pre desetak godina kada je uvezena prva generacija bespilotnih vazduhoplova, koji su mogli da se koriste u zaštiti useva. U tom periodu, kako navodi naš sagovornik, počela je primena i dronova za praćenje useva i mapiranje.

– Oni su lakši do kilograma, opremljeni multispektralnim kamerama. Uglavnom se koriste u ovom periodu, recimo kod pšenice imaju najveću primenu. Odmah posle preleta dobijaju se podaci s kamera, prebacuju u računar i uz pomoć softvera, koji nam služe za obradu podataka, možemo da vidimo u kojoj fazi se nalazi usev, kako je snabdeven hranivom, vodom, da li je pod stresom – obrada podataka iz softvera može mnogo toga reći – kaže Turšijan, naglašavajući da je većoj primeni ovih alata precizne poljoprivrede unazad godinu, dve, tri, doprinela pristupačnija cena, ali i sve intenzivnija edukacija poljoprivrednika.

Postalo je jasno da imaju i te kako značajnu ulogu „špijuna u polju”: za ranu detekciju pojava na usevima i zasadima, za mapiranje, uočavanje promene u metabolizmu biljaka pre nego što je to vidljivo okom. Takođe pomažu da prilagodimo tretmane velikim dronom i drugom mehanizacijom i tako svakoj biljci ili svakom aru damo tačnu dozu zaštitne materije ili đubriva koja joj je potrebna.

– Na ovogodišnjem Savetovanju agronoma i poljoprivrednika na Zlatiboru imali smo sekciju – Dronovi u poljoprivredi. Sve firme koje rade s njima iznele su svoja istraživanja i rezultate – kaže Turšijan i podseća da su u IPARD 3 program uključeni i dronovi, kao oprema za preciznu poljoprivredu što znači da može da se dobije povraćaj na kupovinu.

Nelegalni pesticidi

Veliki dronovi za aplikaciju pesticida i razbacivanje mineralnog đubriva, koji imaju rezervoare od 30 do 50 litara, koštaju, zavisno od opreme i proizvođača, oko 25.000 evra. Što se tiče obuke za dronove, prema rečima sagovornika, svi koji rade prodaju dronova pokažu ono najosnovnije u trajanju 2-3 sata. To je više upoznavanje s osnovnim funkcijama letelice. Uglavnom se svede na to da čovek mora sam da uči ili plati obuku.

U Srbiji su pravila za upotrebu dronova jasno definisana. Ono što nije još uvek standardno jeste primena propisa u oblasti zaštite bilja. Prethodni propisi su vazduhoplove prepoznavali isključivo kao avione i helikoptere, pa je primena mnogih sredstava bila ograničena. Sada je potrebno da proizvođači agrohemijskih sredstava i opreme i uprave za zaštitu bilja uspostave standarde za bespilotne letelice.

– Problem je što kod dronova za zaštitu bilja ne postoji nijedan registrovani preparat, zaštitno sredstvo, koje sme da se koristi iz drona. Znači, nijedna kompanija koja se bavi proizvodnjom zaštitnih sredstava nije registrovala nijedan preparat koji legalno sme da se koristi u zaštiti bilja iz vazduha. Kompanijama koje proizvode preparate prodaja bi se smanjila, zbog manje upotrebe hemije. Tako nemaju interes da registruju preparat i daju dozvolu za legalno prskanje iz drona. Tako da se zaštita bilja kod nas i u Evropi, generalno, radi na crno.

Za primenu mineralnih đubriva iz vazduha nema ograničenja. Dronovi se dosta koriste u staklenicima i plastenicima za zasenjivanje. Postoje specijalna sredstva koja se pomešaju s vodom i onda ih dron izbaci po površini zidova, odradi zasenu i smanji uticaj sunca u tropskim danima.

U voćarstvu – postoji zaštita, na crno, jer nema recepta koliko preparata treba da ide na manju količinu vode – sve je lično, kako koji zaštitar napravi recepturu. Ovde treba dodati da tretiranje uz pomoć drona nema nekog efekta. Istraživanje nam je pokazalo da dron isprska gornje slojeve, recimo jabuke ili kruške. Vazdušnom strujom uspeva da dopre do polovine stabla, a sve ispod ostane netretirano, za razliku od atomizera koji prska odozdo i okupa celu krošnju.

Spoj održive poljoprivrede i digitalnog sveta

Dronovi su u početku pogrešno predstavljani, kao tehnika koja će zameniti prskalice. Dron za prskanje koristi se samo u određenim situacijama, kada nam je hitan ulazak u parcelu, a to ne možemo zbog blata. Jako dobro se pokazao na terenu, kada se pojavi plamenac na kukuruzu. Usev je već visok i nema mogućnosti da se uđe u polje sa standardnom prskalicom. Tada je jedina mogućnost primene samohodne prskalice koja košta 200–300 hiljada evra, imaju je samo velika imanja. U tom slučaju dron savršeno radi posao i ima učinak veći od 90 odsto.

U baštama zbog malih površina je njihova upotreba pogodna: izmapiraju se granice parcele i dron radi u tom okviru, ali nisu korisni za prskanje zbog nelegalnih preparata, jer mogu izazvati razne probleme. Recimo, ako dođe do trovanja pčela, štetu će platiti onaj ko je tako prskao usev.

Kao licencirani pilot Ljubiša Stevanović iz Mladenovca, osnivač firme „Agro Dron DOO”, bavi se upotrebom bespilotnih vazduhoplova u poljoprivredi od 2022. godine. On kaže da su dronovi, naročito za mlade poljoprivrednike, spoj održive poljoprivrede i digitalnog sveta. Kontrolišući putanju drona kroz polja, štede se resursi i hemikalije i precizno sprovodi zaštita bilja. Ljubiša ističe da se za legalno korišćenje drona moraju dobro znati osnove primene pesticida. Važno je poznavati i meteorološke uslove, kao i posedovati odgovarajuću licencu za pilota većih dronova uz obavezno osiguranje od moguće štete pričinjene trećim licima.

– S agrodronovima koji se svrstavaju u četvrtu kategoriju bespilotnih letelica primena pesticida moguća je u svim uslovima kada je mehanizacijom nemoguće ući u polje i u potpunosti se izbegava gaženje useva. Uštede vremena, vode i pristup teško dostupnim mestima osnovna su prednost ovakvog načina tretiranja useva.

S jednim rezervoarom od 50 litara smeše pesticida može se pokriti čak i do tri hektara površine – objašnjava Stevanović, dodajući da sa saradnicima uspešno pokriva i do 240 hektara površine dnevno. Njegovi klijenti su poljoprivredni proizvođači, šumska gazdinstva i odgajivači ribe. Upravo ova poslednje pomenuta kategorija naročito je interesantna zbog mogućnosti dronova da svojim razbacivačima granulisanog materijala vrše prihranu velikih ribnjaka.

Pilot bespilotnog vazduhoplova

Naš zakon o bespilotnim letelicama deli dronove na četiri kategorije, po težini. U prvoj su do 249 grama, mali dronovi za snimanje svadbi, za njih ne treba dozvola. Druga kategorija je do jednog kilograma, tu već mora da se poseduje licenca (dozvola) za upravljanje letelicom koja se izdaje posle polaganja teorije u Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo. Za prijavu ispita uplaćuje se taksa od 1.090 dinara, dobija se materijal za obuku i polaže kao za auto, samo što nema praktične obuke.

– Posao pilota drona izuzetno je profitabilan i perspektivan. Ovo je dinamična industrija koja stalno raste. Sve je veća potražnja za stručnjacima koji mogu upravljati dronovima u različitim sektorima kao što su filmska produkcija, građevinarstvo, poljoprivreda, geodezija, sigurnost – kaže instruktor za pilota drona Milan Lončar.

On objašnjava da dronom mogu da upravljaju osobe starije od 16 godina ako polažu ispit u EU, a u Srbiji je minimalna starosna granica 18 godina. Cena osnovne obuke je 30.000 dinara, zavisi od specifičnosti programa i vrste drona na kojem se obučavate. Agronom mora pilotu drona da kaže kojim preparatima i kada se tretira.