Uvek slušam svoje srce

U novoj sezoni serije „Urgentni centar” stalnoj glumačkoj postavci pridružila se glumica Brankica Sebastijanović. Ovih dana, gledamo je u liku Maje Regodić, mlade doktorke, na TV Prva.

Prvi put je Brankica Sebastijanović obukla beli doktorski mantil.

I...

Time se ispunio njen davni san.

– Kao mala maštala sam da budem hirurg – kaže naša sagovornica veselim glasom dok nam otkriva kroz kakva je mladalačka iskušenja prolazila. – Pre polaska u srednju školu razmišljala sam da li da upišem medicinu. I zato sam se baš obradovala ovoj svojoj novoj ulozi.

Rođena je u Sarajevu. Imala je nepune dve godine kada je izbio građanski rat. Odrasla je u Staroj Pazovi, gde je završila gimnaziju. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi profesora Srđana Karanovića, po odlasku u penziju profesora Vladimira Jevtovića. „Kad ljubav zakasni” je prvi film Brankice Sebastijanović. U ovom ostvarenju Ivana Stefanovića igrala je rame uz rame sa svojim tadašnjim dečkom, Milošem Bikovićem, sa kojim je bila četiri godine u vezi. Sa filmom „Vrati se, Zone” reditelja Juga Radivojevića našla se u žiži javnosti, 2017. godine. Na velikom platnu oživela je lik Zone Zamfirove. Snimila je i kratki film „Na granici”. „Sinćelići” je njena prva TV serija, snimala ju je na trećoj godini fakulteta. Godinu dana posle diplomiranja dobila je i prvu glavnu žensku ulogu u seriji „Samac u braku” Zdravka Šotre. Igrala je i Klaru u „Švindlerima”.

Za svoju doktorku Maju Regodić iz „Urgentnog centra”, sa kojom se vratila na male ekrane, posle petogodišnje pauze, kaže da je profilisana kao vredna i pametna, njeno prvo zaposlenje je u laboratoriji.

– Sve vreme moja Maja preispituje sebe. Luta. Zapošljava se u laboratoriji, pa prelazi na odeljenje hirurgije. Započinje rad sa decom i na kraju shvati da je njeno mesto u ipak urgentnoj medicini. Izazovan lik za igranje. Za šest meseci, koliko sam bila u Majinim cipelama, naučila sam više medicinskih izraza... Nije to loše. Mislim, da se zna. Sve je, srećom, bilo lakše uz pomoć doktorke-konsultanta i njenih instrukcija na setu. Ne znam da li sam joj bila dosadna, jer sam postavljala 101 pitanje kada se neki zahvat izvodi. Sve me je zanimalo. Uz to, tu je i Majina ljubavna priča... Ali, to za sada neka ostane mala tajna za gledaoce. Pogotovo, što se već tokom snimanja povela diskusija da li sam ja nova TV partnerka Ivana Bosiljčića, sa kojom deli nežna osećanja.

Čuli smo i zašto je napravila pauzu i nije prihvatala jedno vreme uloge na televiziji. Čekala je, kaže, strpljivo onu pravu. Ulogu koja će joj biti inspirativna. Drugačija. Ali...

– To ne ide tako lako u Srbiji. Nažalost – nastavlja Brankica Sebastijanović. – Nekako glumci ulete u kalup. Ne svojom odgovornošću koliko time što reditelji ne pokazuju dovoljno hrabrosti, pa uvek prave iste izbore. Zato sam sve vreme igrala u pozorišnim predstavama i – strpljivo čekala. Želela sam da budem iskrena prema sebi. Da ne ulazim ponovo u projekte za koje ne verujem da su dobri. To je bila rizična odluka. Neki su je razumeli, a neki nisu. Slušala sam svoje srce.

I taj period svoje karijere pamtiće po „Izgnanicima” i svojim dobrim prijateljima. U Teatru „Vuk”, na sceni „Aleksandar Popović”, igrala je u predstavi „Izgnanici”, po istoimenom delu Džejmsa Džojsa, koju je adaptirao i režirao njen kolega sa klase Dušan Matejić.

–To je bio ambiciozan projekat i radila sam ga sa kolegama sa klase: Dušanom Matejićem, Milošem Đurovićem i Jelisavetom Koraksić. „Izgnanik” je spojio našu ljubav prema umetnosti i prijateljstvo iz studentskih dana.

Igrala je i u Omladinskom pozorištu Dadov u predstavi „Roditelji”, u režiji Marka Čelebića, rađenoj po motivima drame „Bog masakra” Jasmine Reze. Premijera „Roditelja” je bila u „Teatriju” 2023, a potom je postavljena i na scenu pozorišta Dadov.

– Ja sam bila član Dadova i ostala sam mu verna.

Ovoga puta, kaže, bilo joj je za nijansu lakše nego kada je radila dve serije istovremeno 2014. godine. Seriju „Samac u braku” je snimala od 13 sati do dva ujutru, a od sedam sati „Sinđeliće”. U tom trenutku, to je bilo jedino rešenje.

– „Urgentni centar” je dobar potez. To je bio veliki rad. Dosta se snimalo. Počela sam u oktobru i narednih šest meseci bila stalno u poslu. Kada ste u ekipi velike serije, koja je obimna i dugo se snima, to ume da bude iscrpljujuće, ali kada je reč o „Urgentnom centru” nisam imala taj osećaj.